Nemačka paralisana najvećim štrajkom u poslednje tri decenije, milioni ljudi ostali bez prevoza

Nemačka je paralisana, u velikim gradovima na najprometnijim stanicama je tiho, kao u vreme karantina. Blokirani su milioni putnika i teretni saobraćaj. Stala je železnica, lokalni javni prevoz, svi aerodromi, osim u Berlinu – obustavili su letove, a blokirani su i plovni putevi, luke. Mnogi su radili od kuće, ali ne svi. 

''Zaglavljen sam ovde u Frankfurtu. Trebalo je da letim za Johanesburg. Odustao sam od puta. Vraćam se kući", kaže jedan od putnika.

''Tako je kako je. Mnogo više vremena mi sada treba da stignem. Tu nema pomoći", kaže jedna žena.

Sindikati traže povećanje plata za više od 10 odsto i bolje uslove rada za gotovo tri miliona zaposlenih u javnom sektoru i saobraćaju. Poslodavci ne daju prihvatljivu ponudu, nude povećanje od pet odsto i jednokratnu isplatu od 2.500 evra. Upozoravaju da bi veće plate u transportu izazvale rast cena i poreza.

Za štrajk se već nekoliko nedelja znalo, tako da su se svi poprilično dobro pripremili. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina stanovništva Nemačke podržava ovaj način sindikalne borbe, ali i sindikalne zahteve, uzimajući u obzir dramatičan skok cena stanovanja, hrane i energenata u proteklih godinu dana.

Sindikati opominju da je pritisak na radnike i njihov životni standard sve veći. Potrošačke cene porasle su više od očekivanog, za čak 9,3 odsto, uprkos nastojanju Evropske centralne banke da taj skok zaustavi povećanjem kamatnih stopa.

Frank Verneke, šef sindikata ''Verdi'', kaže da je ovo pitanje opstanka za milione radnika.

''Enormno je poskupljenje struje, gasa i hrane. Radnici su umorni od lepih reči, dok su uslovi rada sve gori", tvrdi Verneke.

Ministarka unutrašnjih poslova Nemačke Nensi Fezer kaže da je sindikatima data dobra ponuda i da očekuje da oni malo smanje svoje visoke zahteve.

Celodnevni štrajkovi sindikata imaju podršku 55 odsto Nemaca, i poslednji su u višemesečnim protestima koji su pogodili velike evropske ekonomije.

"Sve ovo ima posledica sigurno i po Evropu, ali ono što možemo već sada da kontatujemo je da je Nemačka praktično u poslednjih dvadesetak godina bila u fazi relativno dobrog ekonomskog razvoja i rasta kupovne moći stanovništva sve do epidemije kovida i rata u Ukrajini. U tom trenutku dolazi do pada kupovne moći ljudi koji žive od svog rada, a u ovom poslednjem periodu raste inflacija u poslednjih godinu dana i ona iznosi 8,7 odsto, i naravno onda dolazi do ovih štrajkova koji su karakteristični za kraj prošle i početak ove godine, gde nemački sindikati žele da zaštite radnike od inflacije“, objašnjava Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.

Da li će se nemački sindikati i poslodavci dogovoriti vrlo je neizvesno, jer se pregovara na nekoliko nivoa, a razgovori sa Nemačkim železnicama očekuju se tek posle Uskrsa, kada bi mogao da se desi i novi protest.