Nalog Međunarodnog krivičnog suda – taktički potez Zapada ili realna opasnost za Putina

Protivpravna deportacija stanovništva, posebno dece i nelegalno preseljavanje iz okupiranih područja Ukrajine u Rusiju, Međunarodni krivični sud stavlja na teret Vladimiru Putinu. Nalog za hapšenje izdat je i ruskoj komesarki za prava deteta. Već šestog dana rata, tužilaštvo u Hagu najavilo je istragu o mogućim ratnim zločinima. Četiri puta je tužilac Karima Kan bio u Ukrajini.

"Sudije su analizirale informacije i dokaze koje je podneo tužilac Karim Kan. Odlučile su da postoje verodostojne optužbe", kaže predsednik Međunarodnog krivičnog suda Pjotr Hofmanski.

Među prvima, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tražio je da Putin bude optužen. Pridružili su se lideri Francuske, Nemačke, Poljske, baltičkih država.

"Lider terorističke države zvanično je postao osumnjičen za ratne zločine. U okviru krivične istrage koju su obavile ukrajinske vlasti, evidentirano je više od 16 hiljada slučajeva prisilne deportacije ukrajinske dece", poručio je Zelenski.

Ukrajina nije potpisnica Rimskog statuta kojim je osnovan Međunarodni krivični sud. Rusija je bila, ali je potpis povukla 2016. godine. "Rusija nema nikakve odgovornosti prema tom sudu – ne sarađuje sa njim, a nalozi za hapšenje koje je izdao sud biće za nas ništavi", rekla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Američki predsednik je zadovoljan odlukom suda. Šef evropske diplomatije smatra da bi trebalo utvrditi odgovornost Rusije za ratne zločine. Reakcija stiže i iz Berlina. "Niko nije iznad zakona.To je veoma važan stub međunarodnog prava. Svi znamo da je Međunarodni krivični sud važna institucija koja je dobila mandat kroz međunarodne ugovore", izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc.

Kakav je stav pravnika

 Na tom tragu, pravnici podvlače – da bi pravda bila univerzalna mora podjednako da važi za sve.

Advokat Branislav Tapušković kaže da je sigurno bilo mnogo zločina tokom rata u Ukrajini. "Posle osnivanja stalog Međunarodnog suda, međutim, bilo je ratova u Avganstanu, Iraku, Libiji i Siriji, sa mnogo civilnih žrtava, poput bombardovanja Jugoslavije.Ako treba da se odgovora da bi se univerzalna pravda postigla – treba odgovara svako od onih koji je komandovao vojskama na tuđim teritorijama", navodi Tapušković.

Novinar, publicista i diplomata Dragan Bisenić objašnjava da u ovom slučaju, čak i u onim zemljama koje podržavaju ovakvu odluku, jasno je da su mogućnosti ne tako velike, kao i verovatnoća da se ruski predsednik nađe pred bilo kakvim tribunalom.

Oni koji smatraju "da mogu usred bela dana da počine zločin, a da noću spavaju mirno, neka pogledaju istoriju, poručuje tužilac Kan. Niko, kaže, nije mislio ni da će Slobodan Milošević, završiti u Hagu.

"Srbija je neuporediva sa Rusijom, koja je nuklearna sila i proteže se na 17 miliona kilometara kvadratnih. Najveće manjkavosti  Tribunala su što ga ne priznaju i ne prihvataju najveće zemlje", kaže Bisenić.

Tapušković podseća da je Amerika u više navrata spominjala da nijedan jedini vojnik ne može biti izveden ni pred koga, osim pred američki sud. 

Hoće li Putin putovati

Nakon naloga za hapšenje u prvom planu je pitanje – hoće li i gde Putin putovati, a da ne bude uhapšen i izručen. Prema najavama, trebalo da prisustvuje samitu članica BRIKS-a u Južnoj Africi koja priznaje MKS.

"Očekuje se da će sve države, pre svega afričke, da zauzmu određeni stav ili prema susretima sa ruskim predsednikom ili sa posetama Moskvi. Južna Afrika na samitu SAD je odbacila zahtevza uvođenje sakcija Rusiji, obrazlažući da se sada situacija u svetu razvija u korist ruskog koncepta", kaže Bisenić.

Diplomate očekuju da se i pred Srbiju pored sankcija stavi i zahtev da podrži odluku Suda. Ne smatraju ni da je trenutak izdavanja naloga slučajnost. Si Đinping treba da putuje u Moskvu, a razvoj odnosa Kine i Rusije, Zapad zasigurno ne gleda blagonaklono.