Džimi Karter – američki predsednik koji je postao popularan kad je izašao iz Bele kuće

Od autsajdera u predsedničkoj trci postao je prvi čovek Bele kuće koji je posredovao u egipatsko-izraelskim pregovorima, najzaslužniji je za potpisivanje Panamskih sporazuma, nastavka ograničavanja strateškog naoružavanja i uspostavljanja takozvane Karter doktrine, koja će decenijama posle njega oblikovati spoljnu politiku SAD na Bliskom istoku.

Njegovu predsedničku karijeru obeležila je i, u velikoj meri, skratila Iranska talačka kriza i odobravanje operacije "Orlova kandža" za spasavanje talaca u američkoj ambasadi u Teheranu, koja se završila potpunim debaklom, padom dva helikoptera i smrću osam američkih vojnika.

Posle okončanja predsedničkog mandata, na mestu na kome je bio od 1977. do 1981. godine, Karter se zalagao za širenje demokratije širom sveta. Nekadašnji ugled omogućio mu je da da sa suprugom otvori Karter centar sa sedištem u Atlanti, koji se godinama zalaže za sprečavanje sukoba i zaštitu ljudskih prava.

Mirotvorac i nobelovac

Vremešni Karter je za svoj rad kao čelnik Karter centra 2002. godine dobio Nobelovu nagradu za mir. Nagrađen je u konkurenciji rekordnog broja kandadata, 117, među koji su bili i predsednik Buš i tadašnji britanski premijer Toni Bler i 39 grupa i organizacija. Karter je treći predsednik SAD koji je postao nobelovac.

Obrazloženje Norveške komisije za dodelu nagrade bilo je, između ostalog, da je bivši predsednik iz redova Demokratske stranke neumorno tragao za miroljubivim rešenjim međunarodnih sukoba i unapređivao demokratiju, ljudska prava, kao i ekonomski i socijalni razvoj.

Zakasnela poseta Beogradu

Karter je i poslednji predsednik koji je posetio posetio Jugoslaviju i zvanični Beograd pre 23. godine, 1980. godine, mesec dana posle smrti doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Tito, dve godine ranije, 1978. na poziv Kartera, posetio je Ameriku, što je ujedno bila i njegova poslednja poseta SAD.

Najdugovečniji američki predsednik je, međutim, u važnu posetu Beogradu zakasnio, navode hroničari, koji ističu da je napravio potencijalno najveću diplomatsku grešku jer nije lično došao na Titovu sahranu, već je poslao delegaciju koju je predvodila njegova majka.

Autsajder sa kikirijem

Počeci Kartera, 39. predsednika SAD, pre političke karijere međutim, bili su skromni. Rođen je pre jednog veka u malom gradu Plejns u južnoj Džordžiji. Na američkoj Pomorskoj akademiji diplomirao je 1946. godine.

Iste godine, oženio se sa tri godine mlađom Rozalin Smit sa kojom je imao četvoro dece, a 2021. godine proslavili su 75. godišnjicu braka. Rozalin je preminula novembra 2023.

Posle očeve smrti, 1953. godine, međutim, napušta mornaricu, vraća se u Džordžiju gde preuzima plantaže kikirikija, a zatim i širi porodični posao.

Useljavanje Džimija u Ovalnu sobu

U biografiji Kartera beleži se da je služio kao član senata Džordžije od 1963. do 1967. i kao guverner Džordžije od 1971. do 1975. godine, kada su njegove političke ambicije rasle. U tom periodu je bio motivisan da podrži napore afroameričke manjine u cilju uklanjanja rasnih prepreka i podržao je u to vreme rastući pokret za građanska prava.

Na predsedničkim izborima, 1976. godine, niko mu nije predviđao uspeh, učestvovao je kao autsajder i nije bio naširoko poznat van svoje savezne države. Karter, koji je tada napunio 52 godine, međutim, uspeo je da dobije nominaciju Demokratske partije na preliminarnim izborima i da tesno 20. januara 1977. godine pobedi tadašnjeg republikanskog predsednika Džeralda Forda.

U spoljnoj politici, posredovao u sporazumu iz Kamp Dejvida, koji su u Beloj kući u septembru 1978. godine, potpisali egipatski predsednik Anvar el Sadat i izraelski premijer Menahem Begin, posle dvanest dana tajnih pregovora. Sporazum, koji se smatrao vrhuncem Karterove karijere, smatra se velikim korakom ka konačnom mirovnom sporazumu dve zemlje.

Posredovao je i u sporazumima oko Panamskog kanala, druge runde pregovora o ograničenju strateškog naoružanja (SALT 2) i povratku zone Panamskog kanala u vlasništvo Paname. 

Karterov savetnik za nacionalnu bezbednost bio je, inače, Zbignjev Bžežinski uticajni politikolog poljskog porekla. Smatra se da je Bžežinski, kao savetnik američkog predsednika, pomogao rušenju ekonomskih barijera između Zapada i Sovjetskog Saveza i Kine, kao i da prevazilaženju razlika između egipatskih i izraelskih lidera u Kamp Dejvidu. 

Kraj predsedništva Džimija Kartera, obeležili su Iranska talačka kriza od 1979. do 1981, druga naftna kriza 1979, nuklearni incident na ostrvu Tri milje i Sovjetska invazija na Avganistan.

Doktrina, bojkot i odlazak 

Kao odgovor na sovjetsku invaziju, Karter okončava politiku Detanta, uvodi embargo na žitarice Sovjetskom Savezu, proglašava Karterovu doktrinu i predvodi bojkot Letnjih olimpijskih igara 1980 u Moskvi. 

Uspostavljanjem Karterove doktrine, Vašington se obavezao da će svoje nacionalne interese na Bliskom istoku štititi svim sredstvima, pa i vojnom silom. Idejni tvorac doktrine, Zbignjev Bžežinski nameravao je da uspostavljanjem nove doktrine SAD odvrati sovjetske hegemonijalne težnje.

"Neka naša pozicija bude apsolutno jasna. Svaki pokušaj bilo koje spoljne sile da uspostavi kontrolu u regionu Persijskog zaliva biće smatran napadom na vitalne interese SAD i takav napad biće odbijen bilo kojim sredstvima, uključujući i vojnu silu", glasi srž Karterove doktrine. 

Iako je njegova popularnost sve više opadala, Karter je 1980. odlučio da uđe u trku za drugi mandat. U preliminarnim izborima Demokratske stranke, pobedio je senatora Masačusetsa Teda Kenedija, osvojivši nominaciju svoje partije za predsednika.

Na predsedničkim izborima, međutim, ubedljivo je poražen od kandidata republikanaca Ronalda Regana. Belu kuću napustio je 20. januara 1981. godine.

Ostaće upamćen i kao prvi predsednik koji je koristio svoj nadimak "Džimi" u zvaničnim državnim kampanjama, koji nije nominovao nijednog sudiju u Vrhovnom sudu za vreme svog mandata, ali i prvi predsednik koji je dočekao papu u Beloj kući.

Napisao je preko 30 knjiga, a veoma aktivno je komentarisao aktuelna američka i svetska dešavanja, poput izraelsko-palestinskog sukoba.

Rokenrol i poljubac majke kraljice

Britanski list Gardijan je 2020. godine objavio intervju sa rediteljkom dokumentarca Jimmy Carter: Rock & Roll President, u kojem se otvara i pitanje o tome kako je uz pomoć poznatih rok muzičara došao do Bele kuće.

Film Vortonove ističe da su Allman Brothers, Bob Dilan, Crosby, Stills & Nash, kao i kantri zvezde Vili Nelson i Džoni Keš bitno uticali na popularnost Kartera, zbog ličnog poznanstva sa njima. Rok grupa Allman Brothers u to vreme održavala je koncerte kako bi prikupila novac za nominaciju Kartera ispred Demokratske stranke, koji nije imao finansijsku podršku, niti je bio širom zemlje poznato ime.

Pamti se i da je kraljica Elizabeta Druga ugostila Džimija i Rozalin Karter u Bakingemskoj palati 1977. godine, ali da je to veče američki predsednik navodno napravio gaf, kada je kraljicu majku poljubio u usta kada su ih upoznavali. Posle se medijima žalila da je Karter prvi muškarac koji ju je poljubio još od smrti njenog muža.

Dugovečnost gvinejskog crva

Džimiji Karter 2019. godine proslavio je istorijski trenutak – poneo je titulu najdugovečnijeg američkog predsednika, jer je sa svoje 94 godine i 172 dana života, za jedan dan "prestigao" predsednika Džordža V. Buša.

Karter je na britanskoj televiziji pre više godina izjavio da bi želeo da živi duže od poslednjeg gvinejskog crva, a da za to, kako smatra, postoje veoma dobre šanse. Reč je bila, naime, o naporima Karter centra da eliminiše bolest gvinejskog crva, parazitsku infekciju koji se pripisuje zagađenoj vodi.

Poslednjih godina patio je od više od teških oboljenja. Karter u avgustu 2015. godine objavio je da je da mu je dignostikovan melanom koji se proširio na mozak, ali je posle pola godine naveo da su najnoviji snimci pokazali da na mozgu više nema tumora, ali da će nastaviti sa lečenjem.

Mediji su izveštavali i da je u oktobru 2019. godine primljen u bolnicu zbog preloma kuka, a istog meseca je prilikom pada "zaradio" 14 kopči, ali je uprkos tome nastavio sa volonterskim radom.

Karter je, međutim, sredinom februara iste godine odbio bolničku negu da bi ostatak života proveo kod kuće sa porodicom.