Parlamentarni izbori u Danskoj – predizborne ankete oprečne, nove stranke se nadaju mandatima

U Danskoj se održavaju vanredni parlamentarni izbori, nakon što ih je premijerka Mete Fredriksen raspisala u oktobru, sedam meseci pre kraja svog četvorogodišnjeg mandata.

Predizborne ankete su oprečne – pojedine daju prednost levoj koaliciji koju predvodi Fredriksenova, dok prema nekim anketama, ni levi ni desni blok neće imati većinu i moraće da se oslone na mandate koje bi mogao da osvoji bivši premijer Lars Loke Rasmusen koji je osnovao novu stranku.

Mete Frederiksen je, kada je najavljivala izbore, rekla da želi široku vladu sa strankama sa obe strane političkog spektra. Naglasila ke da Danska, kao ostatak Evrope, prolazi kroz teška vremena i da poslanici moraju da budu zajedno.

Izjava je data u trenutku kada je saveznik njene manjinske, jednopartijske socijaldemokratske vlade, zapretio da će srušiti Frederiksenovu glasanjem o poverenju.

Socijalno-liberalna stranka levog centra kritikovala je njenu vladu u vezi sa odlukom iz 2020. da eliminiše celokupnu populaciju kuna u Danskoj na vrhuncu pandemije korona virusa, donetu kako bi se zaštitili ljudi od mutacije virusa.

Eliminacija kuna je dovela do ostavke jednog ministra, a Frederiksenova je bila suočena sa ultimatumom - da budu održani novi izbori ili da bude suočena sa glasanjem o poverenju.

Više od četiri miliona birača glasa za 14 partija, a u danskom Folketingu ima mesta za 179 poslanika, od čega su po dva mesta rezervisana za poslanike iz Grenlanda i Farskih Ostrva.

Tokom kampanje su dominirale domaće teme, od smanjenja poreza i potrebe za zapošljavanjem više medicinskih sestara, do finansijske podrške Dancima usred inflacije i skoka cena energenata zbog rata u Ukrajini.

Najmanje troje političara se bore za premijersko mesto.

Među njima su Frederiksenova, koja je vodila Dansku kroz pandemiju kovida 19 i udružila se sa opozicijom kako bi povećala izdatke za odbranu Danske nakon ruskog napada na Ukrajinu i dva opoziciona poslanika desnog centra - Jakob Eleman-Jensen, lider liberala i Soren Pape Poulsen, koji je na čelu konzervativaca.

Bivši lider liberala, Rasmusen, izgubio je od Frederiksenove 2019. i osnovao svoju novu centrističku stranku u junu.

Prema anketama, njegovi umereni bi mogli da dobiju čak 10 odsto glasova.

On je nagovestio mogućnost da bude u koaliciji sa socijaldemokratama i da bude kandidat za premijera.

Blok desnog centra uključuje populističke, antiimigrantske stranke.

Među njima su i Danske demokrate, koje je u junu osnovala bivša ministarka za imigraciju Inger Stojberg, koja je 2021. osuđena jer je 2016. godine naredila da se razdvoje parovi koji traže azil ako je jedan od partnera maloletan.

Odslužila je kaznu od 60 dana i sada ima pravo da se ponovo kandiduje.

Ankete pokazuju da bi njena stranka mogla dobiti oko sedam odsto podrške birača.

To bi moglo da ugrozi nekada moćnu populističku, antiimigracionu Dansku narodnu partiju, koja se poslednjih meseci raspada zbog unutrašnjih sporova i kreće se oko cenzusa od dva odsto potrebnih za ulazak u parlament, dok je 2015. godine osvojila 21,1 odsto glasova.

Socijalno-liberalna stranka, koja je uputila ultimatum Frederiksenovoj, mogla bi da pretrpi gubitak podrške, uglavnom zbog toga što birači nemaju poverenja u stranku, navodi AP.

Njena liderka Sofi Karsten Nilsen izjavila je da će stranka, na kraju krajeva, podržati Frederiksenovu za premijera, što je kasnije morala da objašnjava.