Turisti se vraćaju na podeljeno ostrvo – kako preći "zelenu liniju" na Kipru

Posle dve godine strogih antipandemijskih mera, turisti su ponovo na Afroditinom ostrvu. Među brojnim posetiocima su i Srbi.

"Prema našim zvaničnim podacima, od maja do avgusta na Kipru je u organizovanim grupama letovalo 11 i po hiljada turista iz Srbije", kaže iz Ministarstva turizma Kipra Jorgos Minas.

A svi turisti kreću iz glavnog grada. Tri imena, dve vere, a jedan grad. Lefkosia, beli grad poznatiji kao Nikozija, jedina je podeljena prestonica na svetu.

Od turske invazije pre 48 godina, ostrvo je "zelenom linijom" podeljeno na Republiku Kipar na jugu, koja je od 2004. godine u EU, kao i na Tursku republiku Severni Kipar.

Turska je 20. jula 1974. godine uputila jake pomorske i vazdušne snage, kako bi zaštitila, kako je saopšteno, svoju braću na Kipru. Gde god je poboden turski barjak, Grci su proterani, a kuće i imanja oduzeti.

Zauzeta je trećina ostrva i proterano 200 hiljada kiparskih Grka. Nerado pričaju o tome. Neki su posetili kuće koje su napustili dok su bili deca. Mirja je sa mužem to uradila 2003. godine.

"Došli smo ispred kuće u Famagusti i pokucali. Moj suprug nije želeo da pređe prag. Vrata nam je otvorio kiparski Turčin, koji sada živi u kući. Bio je prijateljski nastrojen. Pozvao nas je da uđemo i ušli smo. Suprug je plakao, kao i naše tri ćerke. U kući nije bilo nameštaja koji je pripadao porodici", priča turistički vodič Mirja Petronda Stasuli.

Na pitanje da li će ponovo posetiti kuću u Severnom Kipru, Mirja odgovara da neće. "Ta poseta je bila najbolnija u mom životu. Ne bih mogla tamo da živim. To je vaša kuća, a neko drugi tamo živi. Morate da tražite dozvolu da je posetite", ističe Mirja. 

Punkt za prelazak uglavnom koriste turisti 

Linija razdvajanja u glavnoj ulici Lidri, može se preći pešice. Do nje vode uske ulice, ima niskih zgrada, malih prodavnica, zanatskih radnji i brojnih restorana tradicionalne hrane.

Na nekima od njih su i danas tragovi kuršuma, kažu, da se ne zaboravi. Punkt za prelazak je otvoren mahom za turiste, dok Grci i Turci koji žive na ostrvu retko prelaze liniju.

Međunarodna zajednica i organizacije, ni posle skoro pola veka nisu našli rešenje za podeljenu zemlju. Problem je i povraćaj imovine Grka koji su proterani sa svoje zemlje na severu.

Stariji umiru, mlađi odrastaju i ne zaboravljaju ko su, šta su i gde su im koreni.