Pirova pobeda Borisa Džonsona, torijevci tonu u međusobne sukobe

Stranački puč na platinasti jubilej

Boris Džonson nikada nije bio miljenik vrha Konzervativne stranke, ali je zato bio predmet obožavanja njenog članstva.

Dok je sedeo u kraljevskoj loži i uživao u proslavama kraljičinog jubileja, u sedištu Konzervativne stranke nastalo je pismo koje je pokrenulo novi talas sukoba.

U njemu se pominjao "stari pas, koga treba bespovratno poslati na selo".

Nekoliko sati kasnije u Komitet 1922 – telo, koje odlučuje o poverenju lideru konzervativaca – stiglo je više od 54 pisama od 15 odsto poslanika koliko je potrebno za pokretanje glasanja, obavljenom po hitnom postupku.

U ponedeljak uveče predsednik Komiteta 1922, ser Grejem Brejdi, saopštio je da je za ostanak Borisa Džonsona na mestu lidera bilo 211 poslanika, a protiv njih 148.

Njegova konstatacija da parlamentarna stranka ima poverenja u Džonsona dočekana je gromoglasnim odobravanjem u prostorijama stranke.

Džonsonovi unutarstranački protivnici su toliko razjedinjeni i politički šaroliki da je ovakav ishod bio očekivan.

Ofanziva laburista

Vezuje ih zajednički strah da bi laburisti mogli na narednim izborima da ponove uspeh Tonija Blera iz 1997. godine.

"Tokom vikenda cela zemlja je slavila kraljičin platinasti jubilej. Odali smo poštovanje za sedamdeset godina poniznosti, pristojnosti i poštovanja. Podsetili smo se na zajednički cilj izgradnje bolje budućnosti za nas, našu decu i unuke. Nakaradno je to što je Konzervativna stranka već narednog dana odlučila da taj osećaj dužnosti i te vrednosti baci na lomaču", ističe lider Laburističke stranke ser Kir Starmer.

Prva šansa za laburiste dogodiće se već u julu, kada se održavaju prevremeni izbori za dva poslanička mesta.

Dodir sa realnošću

Džonson tvrdi da je vreme da se podvuče crta pod "žurkagejt".

"Sada me podržava više poslanika nego 2019. godine. Zadovoljan sam time. Nastavićemo s radom. Imamo sjajnu političku agendu. I sprovešćemo je", odlučan je britanski premijer Boris Džonson.

Novinari najnovije Džonsonove izjave vide kao potpuni gubitak dodira sa realnošću. Poverenje građana je duboko poljuljano.

Građani Londona oprezno dižu ruke od premijera

"Radovao sam se kada je postao premijer, jer sam verovao da će biti zabavan, ali je preterao."

"Bolje đavo koga znaš, nego đavo koga ne znaš. Ipak, mislim da promenu treba gledati u pozitivnom svetlu."

"Uvek će biti onih koji zvižde. Bilo je trenutaka kada sam i sama mislila da je preterao. Sad ne mislim da treba da ode, jer ne vidim nikoga ko bi bio drugačiji."

Slabi naslednici

Tu je i srž problema. Tri moguća naslednika liče na blede senke čak i najslabijeg Džonsona.

Šefica diplomatije Liz Tras bezuspešno pokušava da se predstavi kao nova Margaret Tačer.

Evrofil Džeremi Hant ne može da ujedini stranku iza sebe. Ministar finansija Riši Sunak je preblizak premijeru da ne bi potonuo sa njim.

Jedina podrška stiže iz inostranstva.

"Boris je praktičan lider koji podržava Ukrajinu. Ne znam tačno od kojih ljudi je zavisio ishod glasanja, ali sam veoma zahvalan što nismo izgubili tako bitnog saveznika", ističe ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Boris Džonson jeste dobio bitku, ali za pobedu u ovom ratu biće mu potrebna neverovatna politička vratolomija, koju do sada još nije uspeo da izvede.

Vremena je sve manje i ekonomski iznureno stanovništvo mu je sve manje naklonjeno.