Šest stvari koje treba da znate o majmunskim boginjama

Šta su majmunske boginje

Na sajtu Svetske zdravstvene organizacije navodi se da su majmunske boginje "virusna zoonoza", odnosno virus koji se na ljude prenosi sa životinja.

Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, majmunske boginje su prvi put otkrivene 1958. godine kod majmuna, pa otuda i naziv bolesti.

Slučajevi se prevashodno sporadično, ponekad u epidemijama, beleže u Centralnoj i Zapadnoj Africi, odnosno u blizini tropskih kišnih šuma.

U Africi je infekcija pronađena kod glodara i primata. 

Prvi slučaj kod ljudi registrovan je 1970. godine kod deteta u Kongu i od tada su slučajevi bolesti većinom prijavljivani u ruralnim i prašumskim područjima Konga i Zapadne Afrike, podseća SZO.

U Sjedinjenim Državama su, međutim, 2003. godine potvrđeni slučajevi majmunskih boginja, prvi izvan afričkog kontinenta.

Simptomi

Period od infekcije do pojave prvih simptoma je od šest do 13 dana, ali može da se kreće od pet do 21 dan. Klinička slika majmunskih boginja podseća na male boginje.

Postoje dve faze bolesti: razdoblje invazije i erupcije na koži.

U prvoj fazi, koja traje do pet dana, javlja se groznica, jaka glavobolja, oticanje limfnih čvorova, bol u leđima i mišićima, kao i nedostatak energije.

U fazi koja se naziva erupcija na koži se pojavljuju osipi, najčešće na licu i ekstremitetima. Osip se pretvara u plikove, koji se kasnije pretvaraju u lezije i kraste. Broj lezija varira: od dve-tri do nekoliko hiljada. Kraste se suše i otpadaju.

Klinički, majmunske boginje vrlo su slične velikim boginjama.

Teški slučajevi bolesti se javljaju uglavnom kod dece. Stopa smrtnosti se u opštoj populaciji kretala do 11 odsto, ali je poslednjih godina od tri do šest odsto, navodi SZO.

Kakva je terapija

Vakcina, kao i specifičan tretman u lečenju za majmunske boginje ne postoji, ali su istraživanja pokazala da je vakcina protiv velikih boginja u 85 odsto slučajeva efikasna u prevenciji te bolesti.

Lečenje podrazumeva samo ublažavanje simptoma kako bi se sprečile dugoročne posledice. Pacijenti treba da uzimaju više tečnosti i hrane. 

Kako se prenosi

Infekciju prenose zaražene životinje. Konzumiranje mesa zaraženih životinja je, takođe, faktor rizika.

Među ljudima se prenosi u bliskom kontaktu, preko lezija zaražene osobe ili predmeta koje je koristila. Prvenstveno se prenosi kapljičnim putem, navodi SZO.

Britanski stručnjaci, gde je ove godine zabeležen prvi slučaj majmunskih boginja, kažu pak da se virus ne prenosi lako među ljude i da rizik od epidemije nije veliki.

Kakva je prevencija

Kada izbije bolest kod ljudi, najznajčajnija prevencija je izbegavanje kontakta za zaraženom osobama, preporuka je SZO.

Obolela osoba treba da je u izolaciji. Prilikom kontakta za takvom osobom potrebne su zaštitne rukavice i maska, kao i redovno pranje ruku.

Gde su sada izbile

Prvi slučaj majmunskih boginja zabeležen je 7. maja ove godine u Velikoj Britaniji.

Prvi pacijent koji je dobio majmunske boginje putovao je u Nigeriju, gde se veruje da je inficiran, pre nego što se vratio u Englesku. Virus je krenuo, međutim, da se širi svetom.

Slučajevi majmunskih boginja zabeleženi su do 19. maja u SAD i Kanadi, a danas i u Australiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i Švedskoj.

SZO nastavlja da pažljivo prati situaciju u vezi sa širenjem majmunskih boginja.