Žak Rupnik: Makron će pobediti, ali ne tako ubedljivo kao na prošlim izborima

Žak Rupnik veruje da bi drugi mandat Makrona značio nastavak snažnog zalaganja za reforme u Francuskoj i u Evropskoj uniji. U slučaju pobede Le Penove, kaže Rupnik, Francuska bi napravila snažne zaokrete kako na unutrašnjem planu tako i na međunarodnoj sceni, što bi moglo da podrije temelje Unije kakvu znamo.

Uoči odluke o budućem predsedniku Francuske, profesor Žak Rupnik govorio je za Magazin na prvom Radio Beograda. 

Profesore Rupnik, zašto je ovogodišnja predsednička trka daleko manje neizvesna nego pre pet godina. Da li je to zbog rezultata prvog mandata Makrona ili se Francuska vremenom navikla na ideje koje propagira Le Penova?

– Prethodni put Makron je bio nov, osveženje ali i iznenađenje. Marin le Pen je opet dobro poznati učesnik izbora, kao i njen otac koji je bio u drugom krugu izbora pre dvadeset godina. Građani su se navikli na nju kao izazivača. Mora se reći da je radila mnogo na sebi, svojoj politici, prezentaciji, stilu obraćanja. Manje je rigidna, počela je da se smeši ali, iako je njena prezentacija sada drugačija, pitanje je da li je suština njene politike promenjena.

Kako ocenjujete prvi mandat Emanuela Makrona?

– Prvi utisak je razočarenje zbog neispunjenih obećanja koja je dao pre pet godina. Za razliku od Marin Le Pen, on se nudio da očuva ali i reformiše Francusku. Upustio se u vrlo ambiciozne reforme, čak je i startovao prilično dobro, na primer sa izmenama zakona o radu. Ali onda su se desile dve stvari koje su ga gotovo potpuno zaustavile. Najpre više od godinu dana protesta žutih prsluka zbog uvođenja ekološke takse na gorivo. To je u velikoj meri poremetilo momentum za reforme. I taman kada se zahuktao da ponovo pokrene obećane promene, došao je kovid i dve godine je sve stajalo. Zapravo dve godine ekonomija je veštački održavana pumpanjem novca iz budžeta, kako bi se izbegla socijalna katastrofa koja je pretila.

A onda je pred same izbore izbio rat u Ukrajini. Koliko je taj sukob uticao na predsedničku trku?

– Prvih nedelja rata činilo se da ide u korist Makrona, kao predsedavajući Evropske unije bio je među najangažovanijim liderima u pokušajima da se spreči širenje sukoba. Takođe, krojio je sankcije kojima je Unija odgovorila na rusku agresiju. Kada izbije rat pred vašim
vratima prirodna reakcija je sabiranje oko lidera. Međutim dva meseca kasnije tema više nije sam rat nego njegove posledice a tu se Marin le Pen dobro snašla i kao glavne teme kampanje nametnula troškove života, inflaciju, drastično poskupljenje struje, goriva i tako dalje. Tako je ona iznenada preuzela pažnju javnog mnjenja, igrajući na teme koje pogađaju svakog stanovnika Francuske. To joj je pomoglo i da se u drugi plan pogura za nju potencijalno opasna afera zbog njene bliskosti sa Putinom. Posledice rata su tu aferu gurnule u drugi plan.

Fokusirajmo se sada na spoljnu politiku Francuske posle izbora. Šta se može očekivati u slučaju Makronove pobede?

– Ako pobedi Makron očekujem uglavnom istu politiku, on je posvećeni Evropljanin i voleli vi njega ili ne, mora mu se priznati hrabrost jer nije baš uobičajeno da u obe predsedničke trke uđe mašući zastavom EU.

Činjenica je da sva najvažnija pitanja koja su trenutno goruća, rat u Ukrajini,  još uvek prisutne posledice kovid krize, ekološka agenda koja je doduše nekako isparila iz kampanje za prvi krug, ništa od toga ne mogu da rešavaju države pojedinačno. Problemi će morati da se rešavaju na nivou Unije, zato Makron govori o strateškoj evropskoj solidarnosti.

Marin le Pen je sve suprotno od toga, njen naglasak je na nacionalnom suverenitetu, povlačenju Francuske iz brojnih međunarodnih ugovora i organizacija, traži vraćanje carinske kontrole na granicama. Naravno da najviše brige izaziva pitanje kako bi se to odrazilo na odnose Francuske sa Nemačkom koji su noseći stub evropskog projekta. Ako se ta osovina oslabi to bi značilo kraj ovakve Evropske unije.

Da li je osnovan strah da bi pobeda Marin le Pen dovela do potpunog zaokreta u spoljnoj politici Francuske?

– Da. Ona je naravno oprezna, svoje stavove ne iznosi direktno ali ako pogledate njen program u samom vrhu je namera da povuče Francusku iz združene komande NATO, potom ona u sred rata u Ukrajini zagovara saradnju sa Rusijom iako je Putin sam rekao da je ovo sukob sa zapadom. Ali najveći problem je što se ona, protivno ustavu, zalaže da ostvarivanje određenih prava zavisi od nacionalnosti onog ko se obraća državi.

U zemlji u kojoj žive milioni imigranata to bi stvorilo ozbiljne probleme. Ali bi napravilo problem i u Uniji jer u ovoj zemlji žive i rade brojni državljani drugih evropskih zemalja, kao što i Francuzi žive i rade u tim zemljama.

Dakle, iako poslednjih godina tvrdi da nije protivnik Evropske unije, kada zađete u njen program vidite da on, korak po korak, podriva sve ono što čini suštinu Unije.

Kakav odnos Francuske prema proširenju Evropske unije očekujete u zavisnosti od toga ko bude novi predsednik države?

– Ja mislim da sa Marin le Pen ne bi nilo nikakvog proširenja, pošto je pitanje i šta bi ostalo od Evropske unije. Ona se zalaže za uniju suverenih nacija, nalik Viktoru Orbanu, a to razgrađuje evropski projekat. Ono što bi Makron možda bio primoran da uradi, a ja se nadam da će se to i desiti, jeste da zbog krize u Ukrajini promeni tvrdi stav o proširenju.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je u Kijevu izjavio da će se za Ukrajinu otvoriti ubrzani put za prijem u Uniju. Ako to odobre svi evropski lideri, uključujući Makrona, nema načina da se to sprovede ukoliko se ista politika ne primeni i na zemlje Zapadnog Balkana. To bi voz proširenja, koji je predugo zaglavljen u mestu, zahvaljujući okolnostima koje pre samo dva meseca niko nije mogao da predvidi, iznenada pokrenulo.

Dakle, ukrajinska kriza primorava evropske lidere, uključujući Makrona, da preispitaju politiku proširenja. Takav signal bi možda mogli da dobijemo pre isteka francuskog predsedavanja Unijom, krajem juna. Ja bih izvesno iskreno odobrio takav potez.