Ko će biti predsednik Francuske - velike teme protiv problema "malog čoveka"

U prvo vreme, kampanja pred prvi krug francuskih predsedničkih izbora, bila je pod uticajem tzv. efekta zastave. Tada je gotovo trećina Francuza, aktuelnom predsedniku, prema anketama, bila spremna da poveri i drugi mandat. Makron je u početku Marin le Pen gledao sa bezbedne udaljenosti.

"Imajući u vidu da u ratnim uslovima Ustav Francuske daje ogromna ovlašćenja predsedniku koji preuzima apsolutnu kontrolu nad vojskom i nad diplomatijom, istraživanja javnog menjenja pokazuju da birači razmišljaju u tom ključu i menjaju izbore u skladu sa tim koji od kandidata im je najbolji za šefa diplomatije i oružanih snaga", kaže urednik lista Mond diplomatik Ivica Mladenović.

U foto finišu, Le Penova Makronu diše za vratom.

Najpre je izgledalo da joj rat u Ukrajini donosi nevolje. 2017. bila je u poseti Putinu. Stranka se finansirala i ruskim novcem. Sada je morala da uništava predizborni materijal sa fotografijama iz tog doba. I da pokuša da pokaže umiveno lice radikalne desnice.

"Ona je promenila diskurs, ona sada ne pominje ili manje pominje imigrante bilo da su to Severnoafrikanci ili Afrikanci iz 'crne Afrike'. Ona je sve to ispeglala za potrebe kampanje. Ima jedan populistički jezik i ljudi to razumeju", rekao je Radomir Diklić, nekadašnji ambasador Srbije u Parizu.

Umesto velikih tema, kandidovala je one važne prosečnom Francuzu. Bolji standard i manje poreze. Penziju već od 60 godine.

Sve suprotno od Makrona, prinuđenog da se brani i u aferi "Mek Kinsi2. Reč je o američkoj, multinacionalnoj kompaniji koja u Francuskoj ne plaća ni evro poreza, a Vlada je milionima plaćala njene usluge. I tokom pandemije.

"Francuzi nisu najsrećniji njegovim prvim mandatom, imao je žute prsluke, velike proteste. pandemija - mere su bile drastične, Francuzi to nisu voleli, ali je zato on brzo pred izbore olabavio", rekao je Diklić.

Ipak, osim Le Penove, labavi su Makronovi izazivači. Meteorski uspon populiste Zemura, neslavno se završio. Slično je i sa republikankom Valeri Pekres. Kandidatkinja Socijalista i gradonačelnica Pariza je pri dnu izborne lestvice. Ankete treće mesto daju kandidatu, koji se u kampanji, u vidu holograma prikazivao biračima - levičaru Žan Luk Melanšonu.

"On ima najrazrađeniju politiku, najdosledniju poziciju, koja je veoma bliska tradicionalističkom, degolostičkom nesvrstavanju. Makron nudi ipak relativno kompleksniju, višeslojniju, u krajnjem - razumniju viziju Francuske u rešavanju geopolitičkih problema, od predstavnika konzervativaca, socijalista i naročito zelenih i ekstremne desnice koji neretko upadaju bilo u NATO, bilo u proputinovsku histeriju", kaže Ivica Mladenović. 

Glasači nisu motivisani. Očekuje se oko trećine apstinenata. Najviše među mladima i najviše u poslednjih 20 godina.

Prvi kurg proći će bez debate. Pred drugi, debata bi mogla da bude presudna - da li će Makron biti reizabran i to prvi put u prethodne dve decenije ili će večito druga prvi put postati predsednica Francuske.