Spor Evropske komisije i Poljske, od bankomata do poštovanja prava

Pritisak na Evropsku komisiju - tako se u najkraćem tumači tužba Evropskog parlamenta. Zato što nije tražila da se ukine finansiranje Poljske i Mađarske, a to joj omogućava mehanizam iz januara - da uskrati novac iz evropske kase zemljama u kojima su urušene demokratske vrednosti.

"Reči moraju biti pretočene u konkretna dela", kaže David Sasoli, predsednik Evropskog parlamenta.

Evropska komisija igra na kompromis, od Vlade u Poljskoj traži da povuče sporne odluke, zauzvrat će oslobditi sredstva koja su namenjena Varšavi.

Reklo bi se da u praksi važi to pravilo da jednom kada postanete članica Eevrpske unije onda centralne intitucije pa i druge zemlje članice imaju mnogo manje uticaja nego kada ste u procesu pristupanja, navodi Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela.

Evropska komisija nikada nije uvela sankcije državama članicma, jeste onima koje to nisu,  2015. pokrenula je tzv. nukelarnu opciju za oduzimanje prava glasa Poljskoj. Mađarska joj je priskočila u pomoć. Kada se Evropski parlament pozivao na isti član protiv Mađrske, Poljska je digla ruku protiv.

"Svi su bili veoma zainteresovani da se član 7 ne pokreće dok je bilo moguće, zato što to uključuje i proceduru odlučivanja unutar najvišeg tela Saveta, u kojem postoje složene porcedure, za krajnju meru uvođenje sankcija potrebna je odluka svih, osim same države članice", kaže Miša Đurković sa Instituta za evropske studije.

Dvostruki aršini 

Pristupanjem evropskoj porodici svaka članica je prihvaila da je pravo Unije iznad domaćeg prava. Uslov je bio da u Ustave unesu tu integrativnu klauzulu. Poznavaoci prilika podsećaju i na dvostruke aršine tri spora na realciji Berlin i Brisel.

"Najvažniji je zapravo iz 2009. godine, a radi se o pitanju koje je postavljeno pred nemački sud pravde da li je Lisabonski ugovor u skladu sa nemačkim Ustavom i oni su posle većanja doneli odluku da jeste i da je to osnov za njegovo važenje. Dakle, ne automatsko važenje evropskog prava, nego činjenica da je on usklađen sa Ustavom Nemačke", kaže Đurković. 

"Što se tiče izbegličke krize tada smo videli da su prestala da važe pravila o azilu. Dablinski sporazumi su se raspali, jer sve zemlje nikako nisu mogle da se dogovor. I drugo,  Šengenski sistem se takođe i u izbegličkoj, ali i kovid krizi ozbiljno uzdrmao, jer su zemlje zatvorile, svaka svoju granicu", kaže Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politku.

Ucena lebdi u vazduhu 

I dok Poljska negira da razmišlja o izlasku iz bloka, ucena ipak lebdi u vazduhu. A Brisel Varšavu ucenjuje novcem koji neće dobiti, ako ne preinači odluku.

"Kada saberete sedmogodišnji budžet i godišnji za oporavak Poljska računa na nekih 130 milijardi evra. To je ogroman novac i verujem da se nijedna poljska vlada tog novca ne bi odrekla", kaže Suzana Grubješić. 

"Razne krize su već komplikovale taj naš put ka Evropi, a ovaj ga dodatno komplikuje ako ništa drugo zato što onim koji su skeptični daje još jedan argument, sa Mađarskom i Poljskom imamo problema, sa ulaskom novih članica imaćemo još više problema", kaže Dušan Gajić.

Da li ste u Uniji samo zbog novca ili i dalje poštujete evropske vrednosti, pita se premijer Belgije. Ne usrtučava se - Unija nije bankomat i u njoj se poštuju vrednosti, pre svega vladavina prava.