Severna Makedonija, pun krug avganistanske krize

Osamnaest godina je prošlo od kada je Kalid el Masri sa makedonske granice, zarobljen i drogiran, posebnim avionom Centralne obaveštajne agencije odveden u Avganistan. Ove sedmice, Severna Makedonija očekuje avganistanske izbeglice. Još uvek se ne zna tačno koliko.

Skopski aerodrom, povratak iz Avganistana

Dolazak američkih aviona iz Kabula, posle godina pauze, ponovo se očekuje na aerodromu u Skoplju. Ovog puta, u njih neće biti ukrcavani navodni radikalni islamisti već će stići nekoliko stotina Avganistanaca, koji iz te zemlje beže strahujući od odmazde talibana.

"Od nas to niko nije tražio… Ponudili smo se da podelimo deo odgovornosti, ljudskosti i humanosti pošto su talibanske snage zauzele ceo Kabul", rekao je makedonski premijer Zoran Zaev.

Makedonski premijer je objasnio da će između 450 i 550 Avganistanaca, koji su "podržavali savezničke vojske u Avganistanu" stići u Severnu Makedoniju, odbacujući istovremeno spekulacije o mogućem novom izbegličkom talasu.

"Radi se o mirotvorcima, borcima za ljudska prava, novinarima, ženama, studentima i intelektualcima koji se plaše za svoj život", rekao je Zaev.

Biće smešteni u hotele, mahom u Skoplju.

Skopski aerodrom, odlazak u Avganistan

Skopski hotel, nedaleko od centra grada, na neki način, obeležio je i početak jedne od najneslavnijih faza avganistanske krize, kada je krajem 2003. godine Nemac libanskog porekla Kalid el Masri uhapšen na srpsko-makedonskoj granici, na izričit zahtev CIA.

Posle hapšenja, koje je pokrenulo čitav talas kontroverzi, mesec dana je držan u hotelu, nakon čega je drogiran i jednim od čuvenih tajnih letova američkih obaveštajaca prebačen u Avganistan.

Suštinu priče o hapšenju Al Masrija predstavlja greška američkih obaveštajaca, jer je CIA pogrešno identifikovala ovog nemačkog državljana libanskog porekla kao osobu koja održava kontakte sa radikalnim islamistima u Ulmu.

Slučaj "El Masri" je jedan od najbolje dokumentovanih propusta Centralne obaveštajne agencije tokom histeričnog lova na radikalne islamiste, koji je širom sveta usledio posle Al Kaidinih napada na Njujork i Vašington.

El Masrija su makedonski obaveštajci 23 dana držali zatvorenog u motelu u centru Skoplja, nakon čega su mu navukli pelene i narandžasti kombinezon i drogiranog ubacili u misteriozni "boing 737", kojim je prebačen u Avganistan.

Avion iz Palma de Majorke sleteo je u Skoplje 23. januara 2004. godine u 21.30, a sa skopskog aerodroma je za Kabul poleteo u dva izjutra narednog dana, sa "samo jednim putnikom". El Masri je, posle nekoliko meseci provedenih u bazi Bagram u Avganistanu, izbačen iz automobila na severu Albanije.

El Masri je, u godinama koje su sledile, bezuspešno tužio Centralnu obaveštajnu agenciju, Makedoniju i Sjedinjene Američke Države.

Tokom dvadeset godina američkog angažmana u Avganistanu, Makedonija je u tu državu, u razne misije, uputila ukupno oko 3.500 vojnika. Poslednja grupa se vratila iz Kabula 29. juna.

Avganistanska avantura Severne Makedonije je, u najvećoj meri, počela greškom CIA. El Masri je bio jedini, doduše pogrešni, putnik u retkom avionu koji je iz Skoplja poleteo za Avganistan. Za njegove nedaće nikada niko nije odgovarao.

Bezmalo dvadeset godina kasnije, krug se zatvara. Prepunim avionom iz Avganistana doputovaće ljudi koji su se, greškom američkih obaveštajaca, našli u ozbiljnoj nevolji. Možda će biti smešteni u istom hotelu u kojem je, onomad, ispitivan El Masri.