Bajka o avganistanskoj vojsci

Sve je bilo jasno već posle pada Mazari Šarifa. Avganistanska vojska, izbušena korupcijom, oslabljena masovnom bežanijom ljudi koji su na prvu liniju fronta upućivani bez plata, vode, hrane i oružja, raspala se pod pritiskom talibanske ofanzive.

Čak su i visokorangirani savetnici američkog predsednika Džozefa Bajdena bili šokirani brzinom kojom su talibani pregazili vladine snage i praktično uspostavili punu kontrolu nad Avganistanom.

Stanje šoka, kako američki mediji opisuju prve reakcije u Vašingtonu, rezultat je obaveštajnih procena da bi talibani, ukoliko se posle povlačenja Amerikanaca odluče za nekakav agresivan poduhvat, mogli savladati avganistanske snage bezbednosti za godinu i po dana.

Sa distance od nekoliko hiljada kilometara, avganistanska vojska delovala je prilično odlučna da ne dozvoli talibansku ofanzivu i spreči suštinski raspad sistema u državi.

U praksi, pak, stvari deluju sasvim drugačije. Prema podacima avganistanskih vlasti, od američke invazije na tu državu 2001. godine u akcijama protiv talibana ubijeno je između 45.000 i 60.000 pripadnika snaga bezbednosti. Verovatno čitavih 60.000, smatraju analitičari koji su od početka pratili razvoj post-talibanskog Avganistana.

Bez oružja i hrane ostavljeni na milost radikalnim islamistima 

Od najave Bajdenove administracije da će se snage SAD do 11. septembra povući iz Avganistana, situacija je, bar kada je reč o vojsci te države, počela dramatično da se pogoršava.

Prema izveštajima sa terena, talibanska ofanziva praktično počela je još pre nekoliko meseci, u planinskim zabitima, gde su talibani opkolili manje jedinice, koje su bez oružja i hrane ostavljene na milost radikalnim islamistima.

Posle nekoliko dana, pripadnici snaga bezbednsti su se jednostavno predali, menjajući opremu i naoružanje za sopstvene živote. Talibani su, zauzvrat, polako uspostavljali kontrolu nad putevima, a zatim i čitavim regionima. Iz planiniskih vrleti, talibanska ofanziva je postepeno premeštana ka većim gradovima i regionalnim centrima, gde su lokalni komandanti menjali oružje i opremu za sopstvene i živote svojih ljudi.

Američke procene da bi avganistanske snage bezbednosti mogle da mesecima odolevaju napadima talibana bile su, kako se ispostavilo, zasnovane na prilično maglovitim pretpostavkama.

"Tigar" od papira, koja je stvarna snaga vojske Avganistana 

Na papiru, avganistanske snage bezbednosti bile su ozbiljna sila - 300.000 ljudi, koje već dvadeset godina obučavaju američki stručnjaci, opremljeno je naoružanjem koje je plaćeno nekoliko desetina milijardi dolara.

U stvarnosti, avganistanska vojska je bar šest puta slabija i opremljena letelicama, kojima jako malo ljudi ume da upravlja, dok je još manji broj osposobljen za njihovo održavanje. Prema izveštaju američke vojske iz aprila, avganistanske snage bezbednosti su na raspolaganju imale svega 13 helikoptera Mi-17 i jedva 65 obučenih pilota za te letelice.

Ukupno, avganistanska ratna avijacija ima 160 letelica, od kojih je 140 početkom godine bilo ispravno. Dodatni problem predstavljlo je i održavanje helikoptera "blek hok" i transportnih aviona C-130 "herkules", čije je održavanje bilo prepušteno američkim kompanijama.

Istovremeno, talibani su se spremali za ofanzivu, pa su u mesecima koje su prethodile napadu, kako je javila agencija Rojters, ubili najmanje sedam pilota avganistanskog ratnog vazduhoplovstva.

Amerikanci su ova ubistva odmah povezali sa nastojanjem talibana da na neki način povećaju šanse za uspeh buduće ofanzive, nastojeći da istovremeno demorališu i onesposobe ratno vazduhoplovstvo.

Istovremeno, Bajdenova administracija je zaključila da dalji angažman u Avganistanu ne bi promenio sled događaja, pa je zaključeno da je najbolje da se što pre povuku iz te države.

Droga, nepismenost, korupcija i saradnja sa talibanima 

Takva procena zasnovana je, delom, i na zaključcima izveštaja prema kojima je avganistanska vojska unapred osuđena na poraz u eventualnom sukobu sa talibanima zbog stravične korupcije, visokog procenta nepismenih među regrutima, krađa iz arsenala i skladišta, te nedostatka discipline.

Tek 2011. godine, Amerikanci su regrutima avganistanske vojske uveli obavezan program opismenjavanja, računajući, kako se kasnije ispostavilo preambiciozno, da će broj pismenih u oružanim snagama za par godina dostići 50 odsto.

Istovremeno, specijalnom istragom aktivnosti avganistanskih oružanih snaga utvrđeno je da najmanje 50 pripadnika ovih snaga redovno upotrebljava drogu, ali da bi taj procenat mogao da bude i čitavih 75 odsto.

U različitim izveštajima, navodilo se da su pripadnici avganistanske vojske, često blisko sarađivali sa talibanima, ili pak bežali sa mesta sukoba, odnoseći municiju i oružje.

Ozbiljan problem i dezerteri – svaki četvrti regrut "nestao" tokom obuke 

Tokom proteklih 20 godina, ozbiljan problem su predstavljali i dezerteri, pa je do sredine 2015. godine, prema izveštaju američkog ministarstva odbrane, svaki četvrti regrut jednostavno nestao tokom obuke, odnosno oko 2.000 ljudi mesečno. U godinama koje su sledile, taj problem se samo prudubljivao dok, na koncu, nije postalo jasno da avganistanske snage bezbednosti godišnje gube i do 42 odsto snaga.

Dodatni negativan element u već prilično sumornoj skici stanja u avganistanskoj vojsci predstavljala je i činjenica da vojnici, jednostavno, nisu mislili da je vredno boriti se za vladu Ašrafa Ganija.

Njujork tajms je, tokom protekle sedmice, izveštavao da na liniji fronta oko Kandahara, vojnici i policajci nisu imali dovoljno hrane, pa se njihova linija odbrane prosto raspala pod pritiskom talibana, u čije su ruke dospeli jurišni helikopteri i oklopna vozila.

B-52 i F-22 u borbi protiv proizvodnje opijuma

Dodatnu otežavajuću okolnost pokušajima da se obuzdaju radikalni islamisti predstavlja činjenica da je proizvodnja opijuma u prvih šest godina američke okupacije, sa 180 porasla na 8.000 tona godišnje, čime su talibani suštinski bili u stanju da finansiraju svoje operacije i pridobijaju nove regrute.

Do 2015. godine, mak je u Avganistanu bio zasejan na 500.000 hektara, pa su korumpirani zvaničnici preuzeli talibansku formulu i poljoprivrednicima koji su gajili mak, nametnuli nezvaničan porez od 15 odsto. Dve godine kasnije, proizvodnja sirovog opijuma dostigla je 9.000 tona. 

Administracija Donalda Trampa je u borbu protiv opijuma uvela bombardere B-52 i višenamenske borbene avione F-22, u čijim je akcijama uništeno 10 od ukupno 500 laboratorija za preradu sirovog opijuma.

Američki rat "na kredit" – koliko je koštala intervencija u Avganistanu

Amerika je za 20 godina na rat u Avganistanu potrošila više od 1.000 milijardi dolara. Stradalo je više od 150.000 ljudi, od kojih su 2.300 vojnici oružanih snaga SAD.

Američko ministarstvo odbrane tvrdi da je tokom rata u Avganistanu potrošeno 778 milijardi dolara, ali ta brojka ne uključuje ambiciozne programe obnove Avganistana u koje su američka agencija za međunarodni razvoj, USAID i ostale slične organizacije ulupali još najmanje 44 milijarde dolara.

Takođe, brojka koju je kao cenu rata predstavilo ministarstvo odbrane ne uključuje troškove koje su američke snage imale u Pakistanu.

Istraživanje Univerziteta "Braun", pak, nudi ozbiljniji presek troškova, prema kojem je Vašington za 20 godina ratovanja u Avganistanu potrošio 978 milijardi dolara.

Amerikanci su u Avganistanu ratovali "na kredit", pa je Njujork tajms pre nekoliko godina procenio da će čak 600 milijardi dolara biti potrošeno na kamate zajmodavcima do 2023. godine.

Stradalo više od 60.000 avganistanskih vojnika

Tokom dvadest godina sukoba, u Avganistanu je ubijeno 2.300 Amerikanaca, dok ih je više od 20.000 ranjeno.

Vlasti u Kabulu tvrde da je stradalo i oko 45.000 pripadnika avganistanskih oružanih snaga, ali su nezavisne procene mnogo crnje i prema njima je u toj državi stradalo oko 64.000 vojnika i policajaca.

Misija UN u Avganistanu, UNAMA, procenjuje da je stradalo i oko 110.000 civila, ali se taj broj odnosi na period od 2009. godine, od kada se vodi zvanična evidencija.