Blokada Sueckog kanala – dnevni gubici se mere milijardama dolara, strahuje se od rasta cene nafte

Postavljeno je nekoliko remorkera u pokušaju da se oslobodi brod "Ever Given", uključujući i specijalizovani ploveći bager. Ipak, stručnjaci procenjuju da će biti potrebne nedelje kako bi se ponovo uspostavio saobraćaj kroz Suecki kanal. To povećava strah i od rasta cene nafte.

Srđan Savković iz kompanije QSL, koja se bavi međunarodnim brodskim transportom, kaže za Internet portal RTS-a da je zbog blokade kanala najugroženiji transport robe iz Kine, Irana, ali i ostalih zemalja koje su snabdevači gasom i naftom.

Ističe da nema pravila koja roba je najviše na udaru ovom blokadom.

"Ugrožene su sirovine, energenti, sve bukvalno. Kroz kanal prolazi 12 odsto svetskog tereta koji se vozi morima", ističe Savković.

Navodi da je mesecima unazad otežan prevoz robe, kao i da ima kašnjenja i da je ovo dodatno zakomplikovalo situaciju.

"Roba već kasni, ne samo zbog ovoga, prazni kontejneri se zadržavaju u lukama, ne vraćaju se brodarima, a ima više miliona kontejnera po lukama širom sveta sa robom bez titulara. To znači da je kupac platio robu dobavljaču koji je u njegovo ime spakovao na brod, u međuvremenu se desila stvar sa virusom i mnogo je firmi zatvoreno, pa oprema stoji zarobljena, jer mora pravno da se reši situacija da bi moglo da se raspolaže robom", objasnio je Savković.

Kada je reč o alternativnim pravcima transporta robe, ukoliko blokada Sueckog kanala potraje, Savković kaže da oni postoje, ali da to stvara dodatne poteškoće.

"Postoje naravno, ali prave veće troškove, komplikaciju u saobraćaju, rizik usled prirodnih okolnosti", ističe Savković.

PKS: Trenutno nemamo žalbi, transportne kompanije su u nedoumici

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije navodi da u komunikaciji koju su imali sa kompanijama koje su značajni uvoznici trenutno nemaju žalbi, tako da se može očekivati da ovaj privremeni problem bude bez osetnijeg uticaja na poslovanje kompanija u Srbiji.

"Ono što prvo konstatujemo jeste rast cene energenata, prvenstveno nafte, usled činjenice da nafta prva reaguje na disrupcije u lancu snabdevanja. To je naravno značajno i za Srbiju, jer je uvoznik ovog energenta", ističe Stanić.

Iz ugla Srbije, kako kaže, nema značajnijeg rizika po izvoz s obzirom da je privreda uglavnom orijentisana na tržište EU, regiona i Rusije.

"Sa druge strane, kada govorimo o uvozu, potrebno je naglasiti da trenutni zastoj na Sueckom kanalu nije posledica političke krize koja nosi neizvesnost, već je tehnička stvar u pitanju. Konkretno, kompanija u čijoj je nadležnosti zaglavljeni brod ukazuje da je problem u navigaciji bio posledica jakog vetra i peščane oluje", ističe Stanić.

Ukazuje da je Kina je jedno od većih tržišta odakle naše kompanije uvoze robu, veliki broj naših izvoznih kompanija je zavistan od uvoza inputa koji stižu iz Istočne i Jugoistočne Azije.

"U tom smislu bi se kašnjenje isporuka moglo odraziti na hemijsku, metalsku, tekstilnu industriju i trgovinu raznim finalnim proizvodima. Ipak, imajući u vidu ustaljene proizvodne procese, proizvodne kompanije imaju uglavnom dovoljne količine zaliha da se premosti ovaj privremeni zastoj. Dajemo primer kad je u isto vreme prošle godine, usled zatvaranja granica Kine (kada se pojavila epidemija koronavirusa), domaće kompanije su u većini slučajeva imale dovoljno zaliha za nastavak proizvodnje", objašnjava Stanić.

Što se tiče alternativnih putnih pravaca, postoji opcija plovidbe oko Afrike i Rta Dobre Nade, ali je taj pravac duži za nedelju do dve dana, u zavisnosti od plovnog objekta i vremenskih uslova.

"Mnoge transportne kompanije su sada u nedoumici da li čekati da se otkloni problem na Sueckom kanalu ili poći alternativnim putnim pravcem", naglašava Stanić.

Napominje da se opet pažnja usmerava na tzv. Severoistočni morski prolaz, odnosno plovidbu iz Istočne Azije ka Evropi uz severnu obalu Rusije.

"Taj putni pravac je u pogledu relacije npr. Šangaj–Roterdam znatno kraći nego kad bi se išlo preko Sueckog kanala, ali je on manje bezbedan (prolaz kroz Severni ledeni okean je moguć uz pratnju specijalnih ledolomaca na nuklearni pogon), plus je taj pravac relativno osetljiv za mnoge zapadne kompanije iz političkih razloga", zaključuje Stanić.

Suecki kanal, najvitalnija svetska trgovinska transportna arterija, blokirana je brodom kontejnerom "Ever Given" koji je dugačak 400, širok oko 60 metara i nosi teret od 224.000 tona.

Procenjuje se da je time dnevno blokirana roba u vrednosti od 9,6 milijardi dolara.

Zbog blokade, oko 160 brodova i plovila nalazi se u redovima sa obe strane kanala koji pruža prolaz za oko jedne desetine svetske trgovine.

Kanal, dug 163 kilometara između Crvenog i Sredozemnog mora, odvaja Afriku od Bliskog istoka i Azije i ujedno je najkraći put između Azije i Evrope.

Milioni tona robe prolaze kanalom iz Kine i Južne Azije u Evropu. Otvoren 1869. godine, veštački plovni put je olakšao globalnu trgovinu nudeći rutu koja je zaobilazila potrebu za obilazkom Afrike i od tada je bila ključna ruta za tankere nafte koji su išli na i sa Bliskog istoka.