Njujork tajms: Mir u Avganistanu ili samo izlaz

Predsednik SAD Donald Tramp nije ostavio nikakvu sumnju da je njegov prioritet u Avganistanu postizanje mirovnog sporazuma na osnovu koga bi mogao da tvrdi da je ispunio obećanje o povlačenju trupa, navodi Njujork tajms.

Nekoliko bivših pripadnika službi za nacionalnu bezbednost tvrdi, međutim, da Tramp nije mnogo zainteresovan za postizanje stvarnog mira u Avganistanu.

To može stvoriti ogromne probleme i za samog Trampa, ali i za Avganistan.

Kao sporazum koji je Nikson postigao sa Severnim Vijetnamom u januaru 1973. ubrzaće američki izlaz iz Avganistana, ali će malo uraditi po pitanju stabilizacije demokratski izabrane vlade. U slučaju Vijetnama bile su potrebne dve godine, "pristojan period" kako je govorio Henri Kisindžer, da bi se svrgla vlada.

"Tramp ne bi bio prvi predsednik koji je preuveličao značenje primirja u izbornoj godini", rekao je Džozef Naj, profesor emeritus Univerziteta Harvard, koji se u knjizi "Da li su morali važni. Predsednik i spoljna politika od Ruzvelta do Trampa".

U jeku izbora 1972. godine, primećuje Naj, "Nikson je izneo tvrdnje o postizanju mira u Vijetnamu", ali je tek posle reizbora i ostavke "slika zahuktalog helikoptera koji se evakuiše iz Sajgona" obeležila dugački i skupi eksperiment Amerike.

Avganistan 2020. vođen je drugačijom dinamikom od Vijetnama pola veka ranije.

Tri predsednika, tri obećanja o pobedi 

Tri američka predsednika su jedan za drugim obećavali pobedu u Avganistanu, iako su je različito definisali. Sva trojica su se suočila sa porazom političke volje i porazom na bojnom polju.

Džordž V. Buš je započeo rat u Avganistanu u potrazi za Osamom bin Ladenom, nakon napada 11. septembra 2001. godine. Ubrzo je usmerio pažnju na Irak i, uprkos demantima Bele kuće, povukao sredstva za rat u Avganistanu, kako bi pokrenuo naredni rat.

Barak Obama je rat u Iraku nazvao strateškom greškom, ali je obećao da Amerika neće izgubiti "dobar rat" u Avganistanu. Njegov kratki nalet nije naneo odlučujući udarac. Strateške odluke su ubrzo prebačene na malu grupu ljudi u Beloj kući.

Donald Tramp je dugo govorio o tome koliko koštaju "beskonačni ratovi". I dok je stupao u direktne pregovore sa talibanima, znao je da će američke birače zanimati uglavnom jedno: učešće u ratu koji traje 18 godina, a čiji se ciljevi uvek menjaju.

Kada istoričari pogledaju unazad, mogu da zaključe da je Vašington prošao kao i druge velike sile koje su ušle u nepregledne planine i pustinje koje kažnjavaju: frustrirane, imobilizirane, nespremne da se suoče sa ogromnim troškovima.

Britanci su se povukli 1842. godine, pretrpevši gubitak od 4.500 ljudi. Odrekli su se suvereniteta nad Avganistanom 1919. nakon dugog povlačenja koje je označilo slabljenje imperije.

Sovjetski savez je odustao od namere da kontroliše Avganistan 1989. godine, nekoliko meseci pre pada Berlinskog zida, koji je i označio kraj komunističke super sile.
To je dovelo do haosa i vakuuma moći koje je iskoristio Osama bin Laden.

"Operacija trajna sloboda"

Nacija je, nakon 11. septembra stala iza te odluke. I dok je nekolicina upozoravala na opasnosti od ulaska u "groblje carstava", činilo se da je to više rat odmazde i traženja pravde, nego napor za izgradnju nacije.

Nakon što je Bin Laden ubijen u Pakistanu maja 2011. godine, Al Kaida je predstavljala manju pretnju. Američki političari su se potrudili da objasne šta američke trupe teže da postignu. Više od 2.400 članova službe poginulo je u borbama, navodi se na vebsajtu icasualties.org.

Ni Obama, ni Tramp nisu uspeli da naprave bitnije pomake, sem uspostavljanja slabe demokratije.

Prema sporazumu, broj američkih vojnika u Avganistanu će se smanjiti sa 12.000 na 8.600, koliko ih je bilo i pre tri godine na kraju mandata Baraka Obame.

To je najmanji broj pripadnika specijalnih snaga, obaveštajnih službi i bezbednosnog osoblja, za koji Pentagon i CIA smatraju da je neophodan kako bi se zadržao Kabul, izborili sa militantima Islamske države i savetuju avganistansku vojsku koja, u najboljem slučaju, ostaje razjedinjena, nedosledna sila nakon dve decenije obuke i milijardi američkih dolara i NATO investicija.

Bez avganistanske vlade u pregovorima 

Ako bi avganistanska vlada mogla da postigne dogovor sa talibanima, broj američkih vojnika bi se i dalje mogao smanjivati, kažu zvaničnici. Međutim, baš kao što ni vlada tadašnjeg Južnog Vijetnama nije učestvovala u pregovorima u Parizu pre pola veka, i avganistanska vlada, čiji se opstanak sada dovodi u pitanje, je bila isključena iz pregovora sa talibanima.

To objašnjava zašto je predsednik Ašraf Gani bio toliko sumnjičav i često besan u pregovaračkom procesu - i tokom Minhenske bezbednosne konferencije je jasno rekao da ima malo poverenja u to da će se sledeći korak u sporazumu dogoditi.

Gani nije bio ni na ceremoniji potpisivanja u Dohi, već je zajedno sa ministrom odbrane SAD Markom Esperom bio na posebnoj ceremoniji u Kabulu. Lideri talibana u petak su odbili da se sastanu sa avganistanskim neformalnim pregovaračkim timom.

Svrha ceremonije u Kabulu bila je uveriti Ganija u to da američke i NATO trupe neće otići dok avganistanska vlada i talibani ne postignu dogovor.

"Jedan od rizika je da se predsednik probudi jednog jutra i odluči da upravo on izvuče ostatak američkih trupa," rekao je Daglas Lute, bivši general koji je prvo bio koordinator u Bušovoj administraciji za Avganistan u Savetu za nacionalnu bezbednost, a potom je ostao nekoliko godina u sličnoj ulozi i u mandatu Obame, pre nego što je postao američki ambasador u NATO-u.

Trampov jedini cilj – povlačenje trupa

Ako se Amerikanci zaista povuku, dodaje Lute, ima razloga za zabrinutost.

Upravo je ta zabrinutost dovela do toga da je više od 20 republikanaca i demokrata poslalo pismo Majku Pompeu i Marku Esperu upozorivši da "talibani nisu faktički partner za borbu protiv terorizma i da se pretvaraju da ignorišu svoju dugogodišnju džihadističku misiju i akcije".

Prekid veze između Al Kaide i talibana bio je prvi cilj misije, pre nego što su se drugi nagomilali - od uveravanja da će avganistanske devojke moći da pohađaju školu, do izgradnje modela demokratije za region.

Donald Tramp, međutim, ima samo jedan cilj - povlačenje. Shvatio je da će i većina američke javnosti stati iza takve odluke, s obzirom na to da više ne postoji objašnjenje za to šta SAD pokušavaju da postignu, niti da se pomire sa činjenicom da su najmlađi pripadnici američkih trupa koje su u Avganistanu rođene posle napada 11. septembra 2001. godine.

Stiven Tenkel koji je radio na pitanju Avganistana i u Pentagonu i u Predstavničkom domu rekao je da je Trampu verovatno više stalo do toga da SAD mogu da počnu sa povlačenjem trupa pre izbornog dana, nego do detalja sporazuma.

Bilo je i malo javnih diskusija o samom sporazumu.

Kako god, Avganistan je prešao dug put od "dobrog rata" koji Amerika mora da dobije, do tereta koga želi da se oslobodi, piše Njujork tajms.