Kako je "mini Merkel" politički pala zbog Angele Merkel

U većini evropskih zemalja ovo ne bi izazvalo toliku političku buru kao u Nemačkoj, u čijem su političkom životu decenijama najvažnije politička stabilnost i izvesnost. Zbog toga je i nedavni neočekivani rezultat izbora za čelni dvojac takođe vladajuće SPD izazvao neizvesnost i brojna nagađanja o tome da li Nemačkoj predstoje prevremeni parlamentarni izbori.

Ali, propast Merkelinih planova o takozvanoj postmerkelovskoj eri izazvao je još veću buru, pre svega zbog mogućnosti da CDU, baš kao i SPD, u unutrašnjih previranjima izgubi dobar deo birača.

Štaviše, da će se u tim previranjima još dramatičnije promeniti krvna lista nemačke politike u kojoj je već sada jasno da se više ne može očekivati da će o vlasti u Nemačkoj odlučivati CDU i SPD.

A šta se zapravo desilo? Zašto se povlači Kramp-Karenbauerova? Kako to da „mini Merkel" nije krenula stopama prethodnice? Zašto je odustala i pre nego što je izgubila?
Odgovor na ovo pitanje bi se ukratko mogao svesti na to da je "mini Merkelova" zaboravila da koristi "Merkelinu metodu" u politici.

Od dolaska na čelo CDU napravila poprilično gafova 

Nakon tesnog izbora za šeficu CDU pre četrnaest i po meseci, Kramp-Karenbauerova je krenula od lokalnog odbora do odbora širom Nemačke, u nameri da osvoji srca članova partije i da se kao ličnost odvoji od dominantne kancelarke. Međutim, to joj nije pošlo za rukom, a usledile su i brojne greške.

Iako je ranije bila relativno dobra u političkoj komunikaciji, od dolaska na čelo CDU napravila je poprilično gafova.

Od toga da su ona i njeni saradnici trapavo odgovorili kada ih je pred evropske izbore "isprozivao" jedan od najpoznatijih nemačkih mladih jutjubera, do toga da je predlagala uspostavljanje međunarodne zone bezbednosti u Siriji a da se o tome nije konsultovala sa kancelarkom pa, na kraju, od toga nije ništa bilo.

Sve to je javnost, ali i članstvo, uverilo da šefica CDU ne uspeva da drži konce u svojim rukama. To je uticalo i na pad njene popularnosti, tako da je mesecima na začelju liste deset najvažnijih nemačkih političara po sudu birača.

U toj situaciji, poslednji pucanj u njeno predsednikovanje strankom dogodio se prošle nedelje kada je pokrajinski odbor CDU u Tiringiji odbio poslušnost centrali stranke i glasao zajedno sa desničarsko-populističkom Alternativom za Nemačku (AfD) i liberalima izabravši novog premijera ove istočnonemačke pokrajine.

Na ovaj način CDU je legimitizovala AfD, i to njeno krajnje desničarsko krilo u Tiringiji, na čijem je čelu Bjern Heke.

"Merkelina metoda" 

Svi ti neuspesi su očigledno bili previše za nekadašnju premijerku Sara, čime je očigledno dokazala da su joj mediji neopravdano dali nadimak "mini Merkelova". I to pre svega zbog toga što nije primenila, što bi pojedini nemački politikolozi rekli, "Merkelinu metodu" u političkoj borbi.

A "Merkelina metoda" podrazumeva, između ostalog, da se zbog poraza ne odustaje, već se oni koriste kako bi se došlo do pobede na dugi rok. Kada je 2000. godine došla na čelo CDU Merkelova je bila delom u sličnoj situaciji kao Kramp-Karenbauerova, jer je imala jake muške konkurente u stranačkim redovima koji su joj odbijali poslušnost.

Oni su je pred izbore 2002. godine izgurali iz bitke za kancelarsku fotelju pa je CDU sa sestrinskom bavarskom CSU za kandidata za kancelara predložila funkcionera CSU Edmunda Štojbera.

Merkelovu to nije nateralo da podnese ostavku. Nije je nateralo ni da vodi otvorenu bitku za prevlast, jer je znala da bi to tada naškodilo CDU. Ona je strpljivo sačekala da ti uticajni muškarci izgube trku za vlast i da ih potom zbog neuspeha očisti iz vrha stranke, omogućivši sebi da pobedi na izborima 2005. godine.

I sam dolazak Merkelove na čelo CDU podrazumevao je beskompromisne korake prema svojim političkim očevima - Helmutu Kolu i Volfgangu Šojbleu - na šta Kramp Karenbauerova očigledno nije bila spremna ili dovoljno vešta.

Naime, to što je Merkelova i dalje kancelarka i suštinski odlučuje o mnogo čemu u državi uticalo je na to da Kramp-Karenbauerova ne može da izgradi autoritet ni u stranci ni u javnosti.

Priznanje u zavijenoj formi 

U zavijenoj formi ona je to u ponedeljak i priznala, rekavši da je odvajanje kancelarske funkcije i funkcije šefa stranke "oslabilo CDU". Zapravo slobodno je mogla da kaže da je Angela Merkel oslabila CDU. I to ne bi bila neistina. Štaviše, sasvim je očigledno da je Merkelova i dalje bila svojevrsna šefica stranke iz senke, a da svojoj naslednici nije dala dovoljno više moći nego što je, inače, davala sebi bliskim ministrima.

Suštinski, Merkelova joj je vezala ruke, a Kramp-Karenbauerova nije bila dovoljno jaka da Merkelovu "pusti niz vodu" kao što je to Merkelova svojevremeno učinila sa Kolom i Šojbleom.

I dok se spekuliše o tome da li će vlada Angele Merkel opstati do kraja mandata sledeće godine, u CDU se već nazire unutarstranačka borba za šefa stranke ali i za kancelarskog kandidata.

Ko je u trci 

Očekuje se da će u trci biti stari Merkelin rival Fridrih Merc, potom ministar zdravlja Jens Špan, kao i Merkelin bliski saradnik i premijer pokrajine Severna Rajna – Vestfalija Armin Lašet.

Kao mogući kancelarski kandidat pominje se i lider sestrinske CSU i bavarski premijer Markus Zeder.

Ukoliko CDU zapadne u unutrašnja previranja kao što se dogodilo među socijaldemokratama, najviše bi mogao da se raduje AfD, ali i Zeleni čija je popularnost u pojedinim trenucima čak već od demohrišćana.

Da paradoks bude veći, sudeći po rezultatima anketa o tome kome birači najviše veruju, CDU bi spasilo to kada bi upravo Angelu Merkel ponovo kandidovali za kancelara. Međutim, to je vrlo malo verovatno, pre svega jer Merkelova nije tip političara koji kaže da se neće kandidovati pa posle pogazi svoju reč.

S druge strane, onaj ko bude bio izabran za šefa CDU biće u velikoj dilemi da li da pokuša da smeni Merkelovu sa kancelarske funkcije kako bi osigurao svoj autoritet u stranci.