Za Francusku 2019. je bila teška godina, a ni Briselu nije bilo lako

Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen postala je prva žena predsednik Evropske komisije.  

Poručila je da su vrata za proširenje na Zapadni Balkan otvorena, ali je Francuska uz podršku Danske i Holandije ta vrata blokirala tražeći da se pre proširenja pristupi dubokim reformama Unije.

Postignut je dogovor o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz zajednice, ali taj sporazum dugo nije mogao da bude potvrđen, pa su iz Brisela ka Londonu stizale "pedagoške" poruke.

Na samom zapadu Evrope bilo je nagoveštaja geopolitičkog prestrojavanja u odnosima Francuske i Nemačke sa Rusijom, kao i zatezanja u nemačko-francuskim odnosima. U Francuskoj, buktali su socijalni protesti.

Početkom godine i dalje, svake subote, protestovali su "žuti prsluci" – uglavnom zaposleni ljudi koji od svojih zarada nisu mogli da spoje kraj sa krajem. U njihove redove redovno su se ubacivali i takozvani razbijači i anarhističke grupe.

Policija je intervenisala i prekomernom silom, na desetine ljudi je obogaljeno, preko dve hiljade ranjeno, među kojima su i pripadnici snaga reda. Tek pred leto delovalo je kao da se protestni pokret zamorio. Na jesen, međutim, najavljena je nova socijalna eksplozija.

Generalni štrajk u Francuskoj 

Konsultacije između vlade i sindikata o penzijskim reformama završile su se bez ikakvog sporazuma. Sindikati koje je vlada potpuno potcenila izveli su početkom decembra oko milion ljudi na ulice francuskih gradova.

Stao je javni saobraćaj, državne bolnice su aktivne samo koliko je to najneophodnije. Ipak, uprkos predbožićnom haosu, većina Francuza i dalje podržava proteste protiv Vladine penzijske reforme.

Na videlo je izašlo da Vladu u sprovođenju penzijske reforme savetuje najveći investicioni fond na svetu Blek Rok, da su njegovi saveti identični direktivama Evropske komisije, da je uvođenje univerzalnog penzijskog sistema na poene, kakav Vlada predlaže, zapravo reforma od koje će se obogatiti privatni penzijski fondovi, a penzioneri osiromašiti - kako pokazuje primer Švedske.

I poslednji pregovori sindikata i Vlade pred Božić propali su jer Vlada insistira da puna penzija ne može da se dobije pre 64. godine života koliko god godina da je neko radio. O specijalnim režimima za teške profesije još ništa nije dogovoreno.

Temperaturu je dodatno podigla ostavka Žan Pola Delovoa, državnog sekretara za penzije posle otkrića da je on nije prijavio ukupno 13 različitih plaćenih i neplaćenih funkcija preko kojih je bio interesno povezan sa privatnim osiguranjima i penzionim fondovima. Delvoa je na kraju podneo ostavku.

Novo iznenađenje bilo je imenovanje njegovog naslednika na funkciji državnog sekretara za penzije. To je Loran Pietraševski – čovek koga su mediji odmah prepoznali: 2002. godine bio je kadrovski direktor u supermarketu na severu Francuske.

Tada je otpustio kasirku optuživši je za krađu jer je napravila grešku u jednoj porudžbini u visini od 80 centi i uz to jednoj mušteriji dala besplatno zagorelu čokoladnu kiflu koja, inače, ne bi mogla da se proda. Uz sve to, bila je aktivna u sindikatu.

Pietraševski je dakle napredovao i sada je postao član vlade i glavni operativac – takoreći gvozdena pesnica – za penzijsku reformu.

Saradnja Nemačke i Francuske 

Početkom ove godine francuski predsednik Emanuel Makron i kancelarka Angela Merkel potpisali su u Ahenu ugovor o "nemačko-francuskoj saradnji i integraciji" u kome se govori o integraciji dve zemlje na planu spoljne politike, bezbednosti i odbrane.

Naglašava se da će prioritet zajedničke spoljne politike biti da Nemačka dobije mesto stalne članice u Svetu bezbednosti.

Krajem juna ruska parlamentarna delegacija vratila se u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, najstarije panevropske organizacije koja nadgleda poštovanje ljudskih prava i pravne države u 47 zemalja članica.

Za povratak Rusije u Savet Evrope, čija je delegacija suspendovana 2014. zbog prisajedinjenja Krima, bila je presudna politička volja Nemačke i Francuske.

Posle toga nemačko-francuski motor kao da je počeo da zastaje. 

Predsednik Makron je u avgustu pozvao predsednika Putina da ga poseti u letnjoj rezidenciji uoči početka samita G-7 u Bijaricu na koji Rusija nije bila pozvana.

"Potrebno je uspostaviti novu arhitekturu poverenja i bezbednosti u Evropi od Lisabona do Vladivostoka", rekao je tada predsednik Makron.

Francuski mediji prenosili su da je Berlin bio nezadovoljan ovim jednostranom potezom Makrona u odnosu na Rusiju. Makron je krajem 2019. bez konsultacija s Nemačkom, postavio i "dijagnozu" da se NATO nalazi u stanju "moždane smrti", sa čim se kancelarka Merkel nije složila, ali je priznala da problemi postoje.

Makron je u novembru blokirao otvaranja pregovora o prijemu u EU sa Albanijom i severnom Makedonijom. Malo je reći da je Nemačka nezadovoljna odlukom Francuske da blokira proces proširenja.

Nemačka je do sada bila neprikosnoveni rukovodilac proširenja na istok Evrope i na Balkan gde je pod pridevom "evropski" uspostavila prostranu zonu nemačkog ekonomskog i političkog uticaja.

Federalizacija Evropske unije na pomolu? 

Svi se slažu da je potrebna reforma Evropske unije – pitanje je kakva. U januaru 2020. godine počinje rad Konferencija posvećena budućnosti EU čiji je cilj pokretanje procesa federalizacije.

Naši sagovornici u Evropskom parlamentu iz stranke predsednika Makrona uveravali su nas krajem novembra da će Francuska blokirati razgovore o proširenju Unije sve dok nisu bar pokrenute duboke reforme EU.

Jedan od njih evropski poslanik Bernar Geta rekao nam je: "Predsednik Republike je hteo da kaže svim partnerima Francuske u Evropskoj uniji da mi ne možemo da nastavljamo da proširujemo Evropsku uniju pre nego što izvedemo duboke promene u samom funkcionisanju Unije ili bar pre nego što počnemo proces reformi funkcionisanja EU".

Konferencija o budućnosti EU završiće rad 2022. godine. U kakvu će EU ulaziti potencijalne članice neće se, međutim, znati ni tada jer će sprovođenje dogovorenih reformi, kad i ako budu dogovorene, uzeti još bar nekoliko godina.

Podsetimo još da su maju održani izbori za Evropski parlament: Evropska narodna partija i Socijalisti izgubili su više desetina sedišta, ali nesumnjivi uspeh krajnje desnice nije bio dovoljan da bi ona ostvarili svoju ambiciju preuređivanja EU.

Evropska komisija nije, međutim, mogla da počne s radom 1. novembra, kako je bilo predviđeno, jer odbori Evropskog parlamenta nisu dali zeleno svetlo za troje kandidata za funkcije komesara EU zbog sumnji na korupciju ili očigledno ukrštenih interesa.

Zato su Francuska, Rumunija i Mađarska morale da predlože nove kandidate koji su konačno prošli poslanička ispitivanja. Nova Evropska komisija počela je s radom zvanično 1. decembra.

Mađarski pravnik Oliver Varhelji, postao je novi komesar za proširenje. On je rekao da bi "voleo da za pet godina Srbija bude spremna za ulazak u EU", dok je predsednica Fon der Lajen izjavila da su "vrata EU otvorena za zemlje Zapadnog Balkana".

Za nova proširenja, međutim, to nije dovoljno, potrebna je i jednoglasna podrška šefova država i vlada zemalja članica EU.