Ko je najspremniji za rat

Svet čeka šta će biti sa sporazumom kojim je zaustavljen razvoj nuklearnih raketa srednjeg dometa a sve zbog najave povlačenja Amerike i Rusije iz tog sporazuma. Istovremeno, svet sve više troši na naoružanje. Međunarodni institut za mirovne studije u Stokholmu izračunao je koliko koja zemlja troši na vojsku, odnosno sektor odbrane, a Galup ko je spreman da ratuje za svoju zemlju.

U svetu su prošle godine potrošene 1.822 milijarde dolara na naoružanje, najviše u prethodne dve decenije. Prva na listi je Amerika koja je i najveći svetski proizvođač oružja – troši koliko i osam narednih na listi zajedno.

Izdvajanje Kine za naoružanje raste 24. godinu zaredom. "Kada je reč o Kini, naravno, ona je danas glavni izazivač apsolutnoj dominaciji Amerike. Grafikon nam govori da je stari poredak praktično nestao, da novi nije formiran i da je svet u jednoj tranziciji", kaže spoljnopolitički novinar Milan Mišić.

Smatra da je ova statistika indikator geopolitičkih ambicija: "Cilj američke spoljne politike i vojne doktrine jeste da ostane vrhovna sila kojoj praktično niko ne može da priđe."

Rusija je za 3,5 odsto smanjila ulaganje o naoružanje, ali Milan Mišić za to ima odgovor.

"Upotrebljena je ista metodologija za sve zemlje, ali u ruskom slučaju, s obzirom na činjenicu da Rusija uglavnom nabavlja u rubljama oružje i na sopstvenom, domaćem tržištu i od sopstvenog vojno-industrijskog kompleksa, neke procene govore da bi realna pozicija Rusije bila broj 3 po ukupnim troškovima za armiju i da su ti troškovi između 150 i 180 milijardi dolara", objasnio je Mišić.

Troškove povećavaju i zemlje cenralne i istočne Evrope, među kojima je i Srbija.

"Kada je priznata, vojna neutralnost podrazumeva izuzetno jaku vojsku, i veliku sposobnost odvraćanja. U ovom momentu, Srbija troši oko 900 miliona godišnje za odbranu, što je u ravni, ako poredimo sa susedima, koliko troši i Bugarska, koja je članica NATO saveza i može da računa na kolektivnu solidarnost", ističe Mišić.

Da li biste ratovali za svoju zemlju?

Galupovo istraživanje u 64 zemlje pokazuje da su u Maroku najspremniji da ratuju za svoju zemlju.

"Kada je reč o sukobima i ratovima, Maroko svakako nije prva zemlja koja pada na pamet. To je zanimljivo istraživanje koje pokazuje da je Rusija relativno nisko kada je reč o volji za rat. Rekao bih da velike sile bolje od drugih znaju cenu ratovanja", rekao je Mišić.

U Evropi je po ovom kriterijumu prva Finska. To je jedna miroljubiva zemlja, ali, s druge strane, ima prilično dugu granicu sa Rusijom, podseća Mišić.

Italija, Nemačka i Japan, sile poražene u Drugom svetskom ratu, su na začelju.

"To su sile Osovine koje su pretrpele katastrofalne poraze, platile veliku cenu. Japan pogotovo, setimo se da su nuklearne bombe dosad upotrebljene jedino nad Hirošimom i Nagasakijem. Japan je postao najpacifističkija zemlja i čak zvanično nema svoju vojsku nego ima 'snage za samoodbranu'", objasnio je Mišić.

Veza religije i ratovanja

Prema statistici muslimani su najspremniji da idu u rat.

"U muslimanskoj veri je ugrađena doktrina svetog rata, džihada, i verovatno mnogi u svojim glavama to smatraju nekom vrstom svete obaveze", kaže Mišić.

Na drugom mestu su hinduisti, a na trećem mestu ove statistike su budisti.

"Hinduisti su postali ratoborni poslednjih godina, otkako je premijer Indije Narendra Modi došao na vlast 2014. i počeo da zagovara ideologiju da je Indija hinduistička nacija, napuštajući stari koncept Kongresne partije da je Indija zemlja svih nacija i vera", zaključio je Mišić.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 31. март 2025.
12° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом