Rezultati glasanja za EP po državama

Dve najveće grupacije u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija i socijaldemokrate, iako su izgubile određeni broj mandata, i dalje ostaju najbrojnije u EP, uz značajan rast Zelenih i liberaldemokrata, pokazuju rezultati evropskih izbora.

Projekcija raspodele mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta govori da je Evropska narodna partija dobila 180 mesta, socijalisti i demokrate 146, Alijansa liberala i demokrate plus tri nacionalne partije 109, Zeleni 69, Evropski konzervativci i reformisti 59, Evropa nacija i sloboda (Salvinijeva alijansa) 58, Evropa slobode i direktne demokratije (Pokret 5 zvezdica + partija za Bregzit) 54, Evropska ujedinjena levica//Nordijska zelena levica 39, nezavisni parlamentarci osam i drugi 29. 

Glasalo je 50,8 odsto birača, što je najveća izlaznost u poslednje dve decenije i skok od osam odsto u odnosu na izlaznost iz 2014. godine.

Izlaznost je najviša bila u Belgiji, Liksemburgu, gde je izašlo više od 80 odsto birača. Visoka izlaznost zabeležena je i u Danskoj, Španiji, Nemačkoj i Grčkoj, dok je najviše apstinenata bilo u Slovačkoj, Češkoj, Sloveniji i Hrvatskoj, gde je na birališta izašlo manje od 30 odsto upisanih birača.

U Nemačkoj je najviše glasova osvojila koalicija Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije sa gotovo 29 odsto, slede Zeleni sa 20,5 odsto i Socijaldemokratska partija sa 15,8 odsto osvojenih glasova. Desničarska Alternativa za Nemačku osvojila je nešto voše od deset odsto.

Slika u Italiji u prvi plan je bacila stranku ministra unutrašnjih poslova Matea Salvinija koja bi sa 28 evroposlanika trebalo da bude jedna od stranaka koja će imati najviše poslanika u Evropskom parlamentu. Liga je, naime, osvojila 34,29 odsto glasova, Demokratska partija uspela je da se uvuče između dve stranke vladajuće koalicije i osvoji 22,72 odsto, a tek trećeplasiran je Pokret pet zvezdica sa 17,06 odsto glasova.

U Velikoj Britaniji partija Bregzit Najdžela Faraža odnela je pobedu na evropskim izborima, dok su laburisti i konzervativci pretrpeli velike gubitke.

Od ukupno 64 poslanička mesta, Faražova partija osvojila je 28, Liberalne demokrate 15 a Laburistička stranka deset poslaničkih mesta, dok je Konzervativna partija premijerke Tereze Mej pala na peto mesto, iza Zelenih.

U Francuskoj desničarska partija Nacionalno okupljanje Marin le Pen i stranka predsednika Emanuela Makrona Republika u pokretu imaće podjednak broj mesta, po 23 poslanička mesta.

Na trećem mestu je Zelena partija sa 13 mesta u Evropskom parlamentu, iza njih su Republikanci sa osam poslaničkih mesta, i levičari i socijalisti sa po šest poslaničkih mesta.

Poljska vladajuća Partija prava i pravde odnela je najveću pobedu do sada na izborima za Evropski parlament, sa osvojenih 45,6 odsto glasova.

Opoziciona Evropska koalicija, u kojoj je i Građanska platforma, koju je nekada predvodio predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, kao i grupa levičara zauzela je drugo mesto sa 37,9 odsto glasova.

Kada je reč o regionu, u Hrvatskoj je glasalo manje od 30 odsto birača. Vladajuća HDZ dobila je 22,70 odsto glasova, dok je vodeća opoziciona Socijaldemokratska partija osvojila 18,69 odsto glasova. Treći po rezultatu su Hrvatski suverenisti sa 8,49 odsto. Lista Samostalne demokratske srpske stranke ostala je ispod izbornog praga.

U Mađarskoj je vladajuća koalicija FIDES-KDNP osvojila 52,33 odsto glasova. Stranka Viktora Orbana će tako imati 13 evroposlanika, među kojima je i kandidat Saveza vojvođanskih Mađara Andor Deli, koji je i u prethodnih pet godina bio poslanik u Evropskom parlamentu.

Na drugom mestu je Demokratska koalicija nekadašnjeg socijalističkog premijera Ferenca Đurčanja sa 16,19 odsto osvojenih glasova. Za liberalni Momentum glasalo je 9,89 odsto mađarskih birača. Nacionalistički Jobik i socijalisti osvojili su po jedan mandat u budućem sazivu EP.

Politička kriza u Austriji odrazila se i na rezultate na izborima za EP.

Narodna partija Austrije kancelara Sebastijana Kurca osvojila 35,4 odsto glasova, što je za 8,37 odsto više nego na prošlim izborima za EP.

Na drugom mestu, sa skoro 12 odsto razlike, nalazi se Socijaldemokratska partija, koja je osvojila 23,6 odsto glasova. Treća sa 18,1 odsto glasova je Slobodarska partija Austrije, koja se, nedelju dana pred glasanje, suočila sa aferom oko njenog lidera Hajnc Kristijana Štrahea.

Siriza, koja je na vlasti u Grčkoj, na ovim evropskim izborima osvojila je 23,75 odsto glasova. Zbog slabog rezultata, premijer Aleksis Cipras je najavio vanredne izbore u toj zemlji.

Nova demokratije je dobila 33,24 odsto glasova.  

Nakon objavljenih rezultata, usledile su reakcije evropskih lidera.