Širi se sultanova moć

Strogi islamski zakoni koji su stupili na snagu u Naciji Bruneja samo su poslednji u nizu seta izmena krivičnog zakona, koje su započete pre šest godina i imaju za cilj punu primenu islamskog šerijatskog prava.

Izmenama se uvodi smrtna kazna kamenovanjem za homoseksualnost kod muškaraca, kao i za preljubu kod oba pola. Dovoljan dokaz za primenu kazni biće svedočenje četvoro ljudi.

Pored toga, uvode se rigorozne kazne za krađu, koje uključuju i amputacije ekstremiteta, dok će abortus biti kažnjavan bičevanjem.

Politički analitičar iz Dubaija Taufik Rahim za RTS kaže da vladar Bruneja ovakvom odlukom želi da dobije podršku konzervativnih religijskih krugova u najbližem okruženju za politiku koju vodi.

Sultan Hasanal je, posle britanske kraljice Elizabete Druge, vladar koji je najduže na vlasti i moguće da pokušava da pripremi teren za svog naslednika.

"Među njegovim sinovima ima i onih koji su već 20 godina prinčevi i moć u njihovim rukama konstatno raste. Ko god da preuzme tron, služiće se šerijatskim zakonima da bi ojačao svoj legitimitet", navodi Rahim.

Spoljnopolitički analitičar Nemanja Starović objašnjava da će zakoni biti prevashodno primenjivani nad muslimanima, koji čine dve trećine od 450.000 stanovnika, ali ne i nad preostalim građanima, koji ispovedaju hrišćanstvo, budizam ili su ateisti.

Prethodnim setom zakona uvedene su novčane kazne ili kazne zatvora za nepristojno ponašanje ili izbegavanje molitve petkom.

Moguć priliv investicija iz islamskih zemalja

Pored obilnih nalazišta fosilnih goriva, sultanat ima značajan geografski položaj. 

"U perspektivama zapadnih sila, uveliko se uzima u obzir pretenzija Bruneja prema delovima Južnog kineskog mora, koje se kose s težnjama danas najvećeg američkog rivala, Narodne Republike Kine", kaže Nemanja Starović i podseća da je na teritoriji Bruneja trajno stacioniran bataljon specijalnih jedinica britanske armije, popularnih Gurki.

"Iako motivi za ove rigorozne reforme krivičnog zakonodavstva nisu sasvim jasni, mogu se tumačiti u nameri sultana da dodatno pooštri kontrolu nad svim segmentima društva, plašeći se izliva nezadovoljstva usled ekonomske recesije", naveo je Starović.

Ekonomske trzavice u jednoj od pet najbogatijih država u svetu po kupovnoj moći traju, s kratkim prekidima, čitavu deceniju.

Nemanja Starović upozorava da bi uvođenje striktnih krivičnih odredbi šerijatskog prava moglo biti motivisano i planovima sultana za privlačenjem većih investicija iz islamskih zemalja Bliskog istoka, kao i platežnih turista iz ovog dela sveta.

Nije još izvesno da li će se računica sultana Hasanala pokazati ispravnom, odnosno u kojoj meri će svetska javnost, koju predvode organizacije za ljudska prava i javne ličnosti poput Džordža Klunija i Eltona Džona, poremetiti njegove planove.

Kluni je nedavno pozvao na bojkot luksuznih hotela u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama koji su povezani sa sultanom Bruneja.

Dok najglasnije osude stižu iz Evrope i Severne Amerike, Taufik Rahim, međutim, naglašava da reakcije širom Jugoistočne Azije i u muslimanskom svetu nema. Prema njegovim rečima, osude sa Zapada neće imati veliki uticaj na samu odluku sultana, osim ako zakon ne bude ugrožavao njegove poslove i putovanja. U tom slučaju, dodaje, moguće je da dođe i do ukidanja ovakvih drakonskih mera.