Vašington nemoćan da zaustavi Pjongjang?

Lansiranje četiri rakete srednjeg dometa iz vojne baze Tončangri u Severnoj Koreji izazvalo je uzbuđenje i zabrinutost u vojnim i političkim krugovima u istočnoj Aziji, naročito Japanu i Južnoj Koreji. Razlog za to je prvenstveno vojne prirode – četiri rakete ispaljene su odjednom, kao plotun, nedaleko jedna od druge, zbog čega su ih špijunski sateliti u početku greškom registrovali kao lansiranje jednog projektila, čime je izgubljeno dragoceno vreme za njihovo praćenje i presretanje.

Takođe, severnokorejska državna televizija, koja tradicionalno služi kao ispostava preko koje se svetu šalju političke i vojne poruke, prvi put je otvoreno i precizno saopštila da je lansiranje bilo vežba za napad na američke vojne baze u Japanu, što je dodatno uznemirilo javnost u Zemlji izlazećeg sunca.

I dok američki mediji govore o novoj provokaciji Severne Koreje, jasno je da je lansiranje zapravo obavljeno kao sredstvo odvraćanja, odnosno, kao reakcija na duge i obimne vojne vežbe američke i južnokorejske armije koje su počele prošle nedelje, a koje će trajati čitava dva meseca i uključuju simulacije iskrcavanja na obale Severne Koreje i obaranje režima u toj zemlji.

Vojna intervencija nemoguća?

Severna Koreja poslednjih godina ostvarila je vidan i značajan tehnološki napredak u proizvodnji nuklearnih bombi veće snage i manjih dimenzija, u razvoju novih tipova balističkih raketa, povećavanju njihovog dometa i smeštanju tih raketa na mobilne lansere, poput guseničara i podmornica.

Zato američki mediji sve više spekulišu o mogućnosti koncentrisanih udara iz vazduha na severnokorejske vojne položaje i vladu u Pjongjangu.

Vojni komentatori u Aziji i SAD, međutim, ocenjuju da je vojna opcija suviše opasna, budući da Pjongjang raspolaže većim brojem balističkih raketa, od kojih su mnoge postavljene na pokretne platforme i stoga teške za praćenje.

Severna Koreja ima i nuklearne bojeve glave manjih dimenzija koje bi u slučaju rata jednostavno mogle da budu ubačene u susednu Južnu Koreju i tamo detonirane čak i ako bi žestoki vazdušni napadi uništili lansirne rampe raketa koje mogu da ih nose.

Veruje se i da je proteklih godina severnokorejska armija verovatno preduzela napore da različite elemente proizvodnog procesa nuklearnog naoružanja i balističkih sredstava za njegovo isporučivanje na velike razdaljine rasprši po svojoj teritoriji, tako da eventualno bombardovanje verovatno ne bi moglo da ih u celosti eliminiše.

Problem za SAD i njene saveznike, kažu pojedini stručnjaci, jeste i nedovoljna obaveštajna infiltracija, odnosno nedostatak sposobnosti da se špijuniranjem prate političke i vojne figure koje rade na severnokorejskom programu razvoja raketa i nuklearnih bombi.

I konačno, južnokorejska prestonica, na čijoj teritoriji i u neposrednom okruženju živi oko 20 miliona ljudi, blizu je granice sa Severnom Korejom i nalazi se u dometu konvencionalnog artiljerijskog oruđa, tako da bi i najuspešniji napad u kojem bi u velikoj meri bilo neutralizovano raketno naoružanje severnokorejske armije verovatno Seul stajao mnogo žrtava.

Politički gledano, komplikacije koje bi bombardovanje Severne Koreje izazvalo u odnosima sa Kinom, takođe predstavljaju veliku kočnicu za agresivne namere vojnih planera u Vašingtonu i Seulu.

Zato, smatra se, SAD nemaju drugog izbora nego da nastave dosadašnju relativno neuspešnu vojnu praksu elektronskog ometanja i hakerskih napada na severnokorejsku armiju, uz jačanje antiraketnih snaga i pokušaje da se diplomatskim putem Narodna Republika Kina privoli da uvede oštre sankcije Pjongjangu.

Do uvođenja najnovijih, strogih sankcija Severna Koreja je oko 75 odsto svoje spoljne trgovine obavljala sa mnogoljudnim susedom i ostvarivala preko milijardu dolara prihoda godišnje od prodaje uglja, rude gvožđa i zlata Kini. Smatra se da je Severna Koreja drugi, nakon Australije, izvoznik uglja u Kinu.

Još jedan veliki izvor prihoda za severnokorejski program razvoja oružja i vrhušku u toj zemlji je bila prodaja naoružanja klijentima u Africi i na Bliskom istoku, koju SAD i njeni saveznici nastoje da zaustave kroz pretresanje severnokorejskih brodova i kontrolu tokova novca.

Pojedini mediji u istočnoj Aziji javljaju da je vlada u Pekingu, koja je prošle godine pristala da se pridruži pooštravanju sankcija Ujedinjenih nacija Severnoj Koreji, nedavno donela odluku da zamrzne uvoz uglja, najvažnijeg severnokorejskog izvoznog artikla, ali ostaje da se vidi da li će se ta odluka, ako je zaista doneta, dosledno i strogo sprovoditi, jer Peking, slažu se diplomate i vojni analitičari u Aziji, ne želi da dozvoli ekonomski kolaps severnokorejskog režima i države, jer bi to moglo da dovede do egzodusa siromašnih Severnokorejaca u Kinu i eventualnog ujedinjenja Korejskog poluostrva pod vlašću vlade u Seulu, koja je bliski saveznik SAD.