Severna Koreja – vojno moćna i agresivna

Severna Koreja ovladala je širokim spektrom moćnog ofanzivnog naoružanja, a njen lider Kim Džong Un ne uzdržava se i od agresivnih operacija u inostranstvu uprkos strogim ekonomskim sankcijama i dubokoj međunarodnoj izolaciji, kojoj se delimično priključila i Narodna Republika Kina, višedecenijski pokrovitelj vlade u Pjongjangu.

Tako bruje mediji u Južnoj Koreji i Japanu, koje je zapljusnuo novi talas brige i crnih slutnji, izazvan ovonedeljnim postupcima severnokorejskih vlasti – atentatom za koji se veruje da su u inostranstvu počinili severnokorejski operativci, i ispaljivanjem nove rakete srednjeg dometa koja može da nosi nuklearnu bojevu glavu.

U utorak je na aerodromu u Kuala Lumpuru u Maleziji izvršen atentat na Kim Džong Nama, polubrata severnokorejskog lidera Kim Džong Una, javile su svetske novinske agencije.  
Četrdesetpetogodišnji Kim Džong Nam bio je najstariji sin Kim Džong Ila, dugogodišnjeg severnokorejskog predsednika, koji je preminuo u decembru 2011. godine.

Nam je više od decenije živeo u egzilu u inostranstvu, smatra se, prvenstveno zbog toga što je svojim neodgovornim ponašanjem osramotio sebe i svog oca, pa i celu državu, time što je 2001. godine, u želji za provodom, pokušao da uđe u Japan sa svojom porodicom, koristeći lažne pasoše.

Japanska pogranična služba primetila je nepravilnost u njegovim putnim ispravama i privela ga na ispitivanje, tokom kojeg je on izjavio da je, kao ljubitelj japanske kulture i tehnologije, želeo da vidi zemlju i naročito da poseti tokijski Diznilend.

Japanske vlasti su ga deportovale i od tog trenutka je Kim Džong Nam izgubio svaku priliku da u severnokorejskog političkom sistemu, koji bi se mogao okarakterisati kao nasledna komunistička monarhija, nasledi svog oca.

U istočnoazijskoj konfučijanskoj kulturi, gde se imanje tradicionalno ne deli među decom već se sve ostavlja najstarijem sinu, i u severnokorejskom političkom kontekstu, gde se gaji snažan kult ličnosti vladara, njegovo neodgovorno ponašanje i ponižavajuće hapšenje u Japanu bacili su veliku mrlju na reputaciju njegovog oca, obožavanog kao "dragi vođa", pa je Kim Džong Nam bio prisiljen da se u potpunosti skloni iz javnog života u Severnoj Koreji i utočište potraži u inostranstvu.

Njega je kao favorit za naslednika na čelu države tako zamenio sadašnji vođa Kim Džong Un, koji je i stupio na funkciju predsednika na smiraju 2011. godine, kada je od srčanog udara preminuo njihov otac, koji je Severnom Korejom vladao punih 29 godina.

Borba za učvršćivanje vlasti?

Mediji u Južnoj Koreji saglasni su u tvrdnji da je organizator Namove likvidacije, njegov polubrat severnokorejski predsednik Kim Džong Un, upravo zbog toga što je Nam, kao najstariji sin, uprkos svom nedoličnom ponašanju i javnim izjavama u kojima se odricao bilo kakvih pretenzija na vlast, kulturološki i dalje bio viđen kao legitimni naslednik pokojnog Kim Džong Ila.

On je zato, kažu politički komentatori u istočnoj Aziji, predstavljao latentnu pretnju za mladog lidera Kim Džong Una, koji je po smrti zajedničkog oca ukinuo finansiranje Namovog boravka u inostranstvu i, čini se, ranije bar jednom pokušao atentat na njega u Kini. 
Do pogibije u Maleziji, Kim Džong Nam je živeo u Makau, Hongkongu i Singapuru, te se često kretao i po Indoneziji i Maleziji. On je govorio japanski i održavao kontakte sa japanskim novinarima, od kojih je jedan napisao i knjigu o njemu.

Kim Džong Nam usmrćen je samo dva dana pre godišnjice rođenja njegovog oca "dragog vođe" Kim Džong Ila i samo par dana nakon novog balističkog testa koji je severnokorejska armija sprovela 12. februara, u prisustvu njegovog polubrata, sadašnjeg lidera Kim Džong Una.

Ta dva događaja tumače se kao novo nastojanje severnokorejskog predsednika da domaćim disidentima i stranim silama dokaže sopstvenu snagu i demonstrira vojnu moć svoje države, koja pati od teških ekonomskih sankcija, na dva fronta: sposobnost obaveštajnih službi i mogućnosti raketnih diviziona. 

Može se smatrati i da je, nastavljajući i usavršavajući raketni program koji je započeo njegov otac i uklonivši Nama koji je oca teško osramotio, Kim Džong Un ove nedelje, na sebi svojstven, blago rečeno ekscentrični način odao poštu preminulom roditelju na godišnjicu njegovog rođenja, koja pada 16. februara i koja je u Severnoj Koreji često povod ne samo za sletove i priredbe već i za vojne probe.

Strah u Južnoj Koreji i Japanu

Ti postupci režima u Pjongjangu u susednoj Južnoj Koreji i Japanu izazvali su novi talas anksioznosti.

U Južnoj Koreji i danas je živo sećanje na akciju severnokorejskih komandosa koji su 1968. godine izvršili drski napad na rezidenciju južnokorejskog predsednika Park Čung Hea, u pokušaju da ga likvidiraju i izazovu prevrat u Seulu.

I Japan ima gorko iskustvo kada je u pitanju delovanje severnokorejskih obaveštajaca. Severnokorejski agenti sedamdesetih i osamdesetih godina otimali su japanske državljane sa obala te ostrvske zemlje i odvodili ih u Severnu Koreju da tamo služe kao učitelji japanskog i prevodioci za severnokorejsku armiju i obaveštajnu agenciju. Japan i danas još traga za nekoliko desetina svojih državljana za koje se sumnja da ih je kidnapovala Severna Koreja.

Japanski stručnjaci i političari vrlo su zabrinuti zbog testa rakete srednjeg dometa "pukguksong 2", ali ne toliko zbog činjenice da je bila ispaljena prema Japanu već više zbog njenih karakteristika, odnosno vidnog tehnološkog napretka u raketnoj tehnologiji koji je ona demonstrirala, i zbog činjenice da je njome proširen severnokorejski nuklearni arsenal. 

Naime, raketa "pukguksong 2", iako je letela prema Japanu, nije bila ispaljena sa istočne korejske obale bliže Japanu već sa druge strane Korejskog poluostrva, blizu kineske granice, i to pod velikim uglom, tako da je otišla 500 kilometara uvis i u silaznoj putanji sigurno nije mogla da dosegne Japan ili japanske teritorijalne vode. Razlog za zabrinutost među japanskim stručnjacima, međutim, jeste to što je ta raketa, koja može da nosi i nuklearnu bojevu glavu i u svom dometu verovatno ima čitav Japan, zahvaljujući tehnološkim unapređenjima, vrlo teška za otkrivanje.

Konkretno, novi projektil koristi čvrsto gorivo i motor pali nekoliko metara pošto je napustio lansirnu rampu. Čvrsto gorivo je bitno jer daje veću potisnu snagu i umnogome skraćuje vreme lansiranja, pošto nije potrebno tankovanje goriva pred samo ispaljivanje. Ono doprinosi i boljem maskiranju rakete, jer takve projektile ne prati cisterna sa gorivom, što otežava otkrivanje iz svemira i vazduha.

Činjenica da raketa ne pali motor dok je u samom lanseru već posle njegovog napuštanja, znači da isti lanser može biti mnogo puta korišćen.

Takođe, za razliku od drugih modela severnokorejskih raketa, poput "rodonga", "musudana" i "tepodonga", koji su se do sada mogli videti na paradama u Pjongjangu i koji su bili postavljeni na točkaše, "pukguksong 2" nosi vozilo guseničar, što znači da ta raketa može da bude skrivana u šumama i brdima.

Razlog što nova raketa nosi oznaku "2" je to što je reč o projektilu čija je prva verzija razvijena za ispaljivanje sa podmornica i sada je prilagođen lansiranju sa kopna.

Severna Koreja tako, uprkos oštrim međunarodnim sankcijama, sada, čini se, poseduje rakete kraćeg, srednjeg i dugog dometa, od kojih se jedan deo može lansirati i sa mora i sa svih tipova terena na kopnu.

Rastuća vojna moć

Severna Koreja je prošle godine održala dve nuklearne probe, test lansiranja raketa iz podmornica, i sprovela test interkontinentalne balističke rakete, koja zbog svog dugog dometa mora da privremeno napusti atmosferu, uđe u svemir i zatim ponovo prodre u Zemljin vazdušni omotač.

Smatra se da je kroz te probe režim u Pjongjangu došao u posed nuklearnih bombi veće snage i manjih dimenzija, koje se mogu smestiti na gore navedene rakete, kao i da je, moguće, uspeo da ostvari tehnološka rešenja za ponovni ulazak interkontinentalnih projektila u atmosferu, što je inače veliki tehnički izazov za inženjere i naučnike koji rade na balističkim raketama i što bi onda značilo da može da ugrozi i zapadnu obalu SAD.

Veruje se i da severnokorejski nuklearni reaktor u Jongbjonu, koji je oko godinu dana bio neaktivan, sada ponovo radi punom parom, tako da je Pjongjang zatvorio ceo ciklus od proizvodnje nuklearnog goriva, preko konstrukcije nuklearne bombe, do proizvodnje raznovrsnih i teško uočljivih sredstava za njihove isporučivanje. 

Ta zavidna vojna moć za vladu u Pjongjangu nesumnjivo je garant opstanka i nešto što uliva sigurnost, ali se u Južnoj Koreji i Japanu, kojima ona često preti, doživljava kao noćna mora koja te zemlje prisiljava na kupovinu američkog antiraketnog naoružanja i na veće oslanjanje na prisustvo američkih trupa.