Vernici za Božić u Vitlejemu, u Alepu prva misa posle pet godina

U Vitlejemu 2.500 palestinskih i stranih vernika prisustvovalo je ponoćnoj misi u Crkvi rođenja Isusovog, sagrađenu nad pećinom gde hrišćani veruju da je rođen Hrist. Među prisutnima su bili i palestinski predsednik Mahmud Abas i drugi palestinski zvaničnici.

Nadbiskup Pjerbatista Picabala, apostolski adminstrator latinskog partrijarha Jerusalima, poglavara Rimokatoličke crkve u Svetoj zemlji, pozvao je na saosećanje sa izbeglicama i okončanje nasilja na Bliskom istoku.

"Zatvorena vrata, zaključane granice čak i pre ličnih i političkih izbora, metafora su straha koji neizbežno rađaju nasilna dinamika sadašnjeg vremena", rekao je nadbiskup.

Atmosfera je bila svečanija i povoljnija za trgovinu nego prošle godine kada je talas nasilja potresao Izrael i Palestinske teritorije, zbog čega je bilo manje posetilaca u Vitlejemu.

Na severu Izraela više od 25.000 ljudi učestvovalo je proslavi Božića u Nazaretu, gradu gde je Hrist proveo svoje detinjstvo.

Izbeglički čamci na moru su test naše humanosti, poručio je austrijski biskup Egidius Zivković u svojoj propovedi u okviru ovogodišnje božićne mise, koja je bila u znaku izbegličke krize.

Podsetio je da je i sveta porodica morala da beži i da bi Isus 2016. zasigurno bio u jednom od izbegličkih čamaca.

Kao i Isus, koji je poreklom sa Bliskog istoka, mnogi ljudi danas beže od nepravde, podvukao je biskup.

On je skrenuo pažnju vernicima na instalaciju umetnika Hajnca Ebnera, koja je postavljena ispred oltara u katedrali u Ajzeštatu, a na kojoj se nalazi Isus kao beba na izbegličkom čamcu i sa božićnom zvezdom od bodljikave žice.

Čamac, kako je naglasio biskup, prikazuje duboku moralnu krizu sa kojom je suočeno čovečanstvo.

"Ko kao hrišćanin danas poriče potrebu za humanošću, ne živi božićni duh", smatra on.

Istovremeno upozorava da zbog straha ne treba popustiti terorizmu.

"Gnusni teroristički napadi, kao oni u Berlinu ne smeju uspeti da destabilizuju naše društvo", naglasio je on u propovedi koja je uživo prenošena na televizijama nemačkog govornog područja.

U Evropi strah od mogućeg nasilja je bio jedna od glavnih briga, pošto je manje od nedelju dana prošlo od kada je napadač sa kamionom uleteo na božićni vašar u Berlinu i ubio 12 ljudi. Za napad je preuzela odgovornost Islamska država. Bezbednost oko mesta proslave pojačana je u više evropskih gradova, među kojima u Milanu, u Italiji gde je osumnjičeni napadač iz Berlina ubijen. U glavnom gradu Nemačke stanovnici i turisti palili su sveće i polagali cveće na mesto gde je izvršen napad.

U svojoj božićnoj poruci nemački predsednik Joakim Gauk pozvao je da se "ne osuđuju uopšteno grupe ljudi" u aluziji na izbeglice.

Nemačke vlasti žele da ohrabre javnost zabrinutu posle napada u Berlinu. Taj napad je otrkio velike nedostatke u antiterorističkim merama vlade, i oživeo polemiku oko miliona migranata koje je zemlja prihvatila od prošle godine.

U Fracuskoj, pogođenoj napadima džihadista od početka 2015. godine, mobilisano je više od 90.000 policajaca, žandarma i vojnika je mobilisano.

U SAD predsednik Barak Obama i njegova supruga Mišel uputili su sugrađanima svoju poslednju božićnu poruku iz Bele kuće, podvlačeći vrednosti koje ujedinjuju Amerikance bez obzira na njihovu veru, u trenutku kada im je zemlja posebno podeljena posle oštre predsedničke kampanje kada je izabran populista Donald Tramp.

"Ideja je da svaki od nas treba da bude zaštitnik svog brata, svoje sestre, da treba da se ophodimo prema drugima kao što želimo da se oni ophode prema nama", rekla je Mišel Obama.

U Siriji katolička zajednica u Alepu sprema se da proslavi prvu misu u poslednjih pet godina u katedrali u starom delu grada.

Na jugu Filipina, jednoj od glavnih katoličkih zemalja na svetu, 13 ljudi je povređeno u eksploziji blizu crkve gde su vernici dolazili na misu. Proslava u toj zemlji je takođe pod senkom nevremena, hiljade ljudi evakuisano je i desetine luka je zatvoreno pred najavljeni dolazak tajfuna.

U Vatikanu papa Franja, duhovni vođa 1,2 milijardi katolika, sinoć je predvodio misu na Badnje veče, a u svojoj božićnoj poruci govorio je o saosećanju sa decom koja pate u ratovima i bedi, ali takođe sa onima kojima se "ne dozvoljava da se rode".