Raseljeni Sirijci u "zatvoru na otvorenom" u Idlibu

Najmanje 25.000 ljudi, među kojima ima i pobunjeničkih boraca, napustilo je istočni Alep od četvrtka, u skladu sa dogovorom o evakuaciji prema kojem će taj grad u potpunosti preći pod kontrolu vlade.

Mnogi od raseljenih su se uputili ka susednoj provinciji Idlib kod svojih rođaka, ili u centre za raseljene.

"Nismo želeli da odemo iz svog grada, ali su oni upotrebili oružje da nas na to primoraju", kaže francuskoj agenciji Abu Muhamed, otac četvoro dece iz istočnog Alepa, koji se sada nalazi u kampu gde je smešteno stotinak raseljenih porodica.

On navodi da je za reseljene pripremljen "zatvor" kako bi se nad njima uspostavila opsada i kako bi bili bombardovani.

Grad Idlib je od marta 2015. u rukama pobunjeničke koalicije na čelu sa islamističkom grupom Ahrar el-Šam i bivšim ogrankom Al-Kaide Frontom Fateh el-Šam. Od tada su desetine hiljada ljudi iz svih krajeva zemlje pohrlile u provinciju.

Pored Alepa, još šest gradova u blizini Damaska evakuisano je u proteklih nekoliko meseci, uključujući Daru i Moadamijet El-Šam.

Kancelarija UN za humanitarna pitanja procenjuje da je oko 700.000 interno raseljenih ljudi našlo utočište u Idlibu otkako je izbio sirijski rat pre skoro šest godina.

Priliv u Idlib ima ogroman uticaj na svakodnevni život, pri čemu su cene osnovnih namirnica i stanarina izrazito skočile, a oskudica je postala svakodnevna pojava.

Čak i vlasnici lokalnih prodavnica teško mogu da odgovore na drastično rastuće potrebe.

"Broj stanovnika se povećao, pa i potražnja", kaže vlasnik piljare Džalal el-Ahmad, koji kaže da kupuje robu pretežno iz susedne Turske, ali priznaje da se, kada mora, snabdeva i u oblastima pod kontrolom sirijske vlade.

"Sve je mnogo skuplje kada kupujete u oblastima pod kontrolom vlade", objašnjava Ahmad, dodajući da su sve skuplji osnovni proizvodi kao što su pirinač, šećer, čaj, ulje i jaja.

S obzirom na novopridošlice, on strepi da se Idlib pretvara u "masovni zatvor, na otvorenom, koji se može zatvoriti u bilo kom trenutku, a ukoliko bi se to desilo, to bi bilo kao pojas Gaze pod blokadom Izraela i režim bi počeo da eliminiše stanovnike".

Sa njim se slažu i drugi lokalni stanovnici, a jedan od njih je i vlasnik nekretnina Baser Aluš, koji kaže da cene nekretnina rastu s prilivom raseljenih u Idlib.

"Vlada želi da sakupi revolucionare i njihove protivnike na jednom mestu kako bi ih jednim udarcem uklonila", tvrdi Aluš.

Strepnje da bi Idlib mogao biti naredna meta sirijske vlade nisu nove, ali su sve snažnije.
Još u decembru 2015, nekoliko meseci nakon što je Moskva počela vazdušnu kampanju u Siriji, bezbednosni izvor u Damasku rekao je da ruske i sirijske snage održavaju zajedničke vežbe pripremajući se za borbe u Idlibu.

"U sledećoj fazi, Idlib će postati značajno odredište i najvažnija meta zajedničkih rusko-sirijskih vojnih operacija", naveo je tada isti izvor.

U oktobru je sirijski predsednik Asad rekao da će pobedu u Alepu iskoristiti kao "odskočnu dasku" za preuzimanje drugih pobunjeničkih uporišta, nagovestivši da bi Idlib mogao biti sledeći.

A izaslanik UN Stafan de Mistura upozorio je prošle nedelje da je Idlib sada u opasnosti od slične eskalacije nasilja kao u Alepu.

"Ukoliko ne bude političkog sporazuma i primirja, Idlib će postati naredni Alepo", upozorio je Mistura.