Kolumbijskom predsedniku Nobelova nagrada za mir
Huanu Manuelu Santosu, predsedniku Kolumbije, pripala je ovogodišnja Nobelova nagrada za mir, objavio je Norveški Nobelov komitet. Ova nagrada će doprineti unapređenju mirovnog procesa, poručio je Santos.
Nagrada za mir pripala je predsedniku Huanu Manuelu Santosu zbog uloženog truda da okonča građanski rat koji u Kolumbiji traje više od 50 godina, naveo je Komitet za dodelu Nobelove nagrade na Tviteru.
U obrazloženju je istaknuto da dodela Nobelove nagrade za mir Santosu predstavlja podršku svima onima koji žele mir, pravdu i pomirenje u Kolumbiji.
Rojters navodi da je ovo iznenađenje, pošto su Kolumbijci na referendumu odbili sporazum koji je Santos potpisao sa marksističkim pobunjenicima iz Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARK) sa ciljem okončanja 52-godišnjeg rata.
Komitet je, u obrazloženju, naveo i da se nada da će ova nagrada dati snagu Santosu da uspe u zadatku da u Kolumbiji bude postignut mir.
Ocenjeno je i da nagradu treba gledati i kao "posvetu kolumbijskom narodu, kojeg, uprkos velikim mukama i zlostavljanjima, nije napustila nada u pravedni mir, kao i svim stranama koje su doprinele mirovnom procesu".
Posle četiri godine pregovaranja, sporazum vlasti Kolumbije i FARK-a postignut je 25. avgusta, a dve strane su se obavezale da prekinu sukobe i grade stabilan i trajan mir.
Međutim, referendumom je taj mir obesnažen, jer su građani rekli "ne" sporazumu. Ipak, Komitet smatra da narod nije rekao "ne" miru.
Predsedavajuća Norveškog Nobelovog komiteta Kaci Kulman Five je u obrazloženju rekla da "činjenica da je većina glasača (na referendumu) rekla 'ne' mirovnom sporazumu ne mora da znači da je mirovni proces mrtav".
"Referendum nije bio glas za mir ili protiv njega. Ono što je strana koja je bila za 'ne' odbacila nije bila želja za mirom već specifičnosti mirovnog sporazuma", navela je Kaci Kulman Five, prenosi AFP.
Rojters navodi da je Santos obećao da će oživeti mirovni plan uprkos ishodu nedeljnog referenduma, na kojem je sporazum tesno odbijen, i dodaje da su ga mnogi glasači ocenili previše popustljivim prema gerilcima.
"On je bio zbunjen. Bio je veoma zahvalan. Rekao je da je nagrada od neprocenjivog značaja za dalji mirovni proces u Kolumbiji", rekao je sekretar Norveškog Nobelovog komiteta Olav Njolstad za televiziju NRK, nakon što je telefonom razgovarao sa Santosom.
Gardijan piše da je Norveški Nobelov komitet ocenio da bi "rezultat referenduma, kojim se odbacuje mirovni sporazum o kojem su pregovarali predsednik Santos i Londono (poznat po ratnom imenu Timočenko), mogao da vodi rasplamsavanju sukoba i građanskog rata u zemlji".
Britanski list prenosi da komitet "snažno ohrabruje Santosa i Timočenka u poštovanju sporazuma i poziva ih da "preuzmu svoj deo odgovornosti i konstruktivno učestvuju u predstojećim mirovnim pregovorima".
Nobelova nagrada za mir, vredna 930.000 dolara, biće uručena 10. decembra u Oslu.
Od jastreba do goluba mira
Samo dva dana posle potpisivanja sporazuma sa Timočenkom, kojim je trebalo da bude okončan rat koji je odneo 260.000 života, Santos je u Generalnoj skupštini UN objavio: "Danas imamo razloga za nadu, jedan je rat manje na planeti".
Kako primećuje Bi-Bi-Si, Santos nije uvek koristio optimističan i pomirljiv ton kao tokom ovog govora u Njujorku. Manje od decenije ranije, on je u funkciji ministra odbrane Kolumbije dozvolio kontroverzno bombardovanje kampa koji je FARK imao u Ekvadoru, bez prethodnog obaveštavanja vlasti susedne zemlje.
AP za 65-godišnjeg Santosa takođe navodi da se "od njega nije očekivalo da bude mirotvorac".
Agencija navodi da Santos potiče iz jedne od najbogatijih porodica u Kolumbiji i među njegovim glavnim potezima za vreme vođenja kolumbijskog Ministarstva odbrane izdvaja ovaj prekogranični napad u Ekvadoru iz 2008, u kojem je ubijen jedan od glavnih komandanata pobunjenika, i tajnu operaciju oslobađanja troje Amerikanaca koje je FARK držao u zarobljeništvu više od pet godina.
Prema mirovnom sporazumu o kome je Santos uspešno pregovarao, pobunjenici koji predaju oružje i priznaju ratne zločine neće ići u zatvor. Bilo je takođe predviđeno da FARK dobije 10 mesta u kolumbijskom Kongresu do 2026. godine, čime bi se olakšala njihova tranzicija u politički pokret.
AP navodi da su se Santos i Londono, kojeg inače Norveški Nobelov komitet nije ni pomenuo u obrazloženju nagrade, sastali samo dva puta tokom celokupnog mirovnog procesa.
AFP navodi da je Santos, rođen u avgustu 1951. u Bogoti, izdanak bogate, moćne porodice koja je duboko zastupljena u kolumbijskoj politici i medijima.
Santos za samog sebe kaže da politički pripada "ekstremnom centru".
Pored Harvarda, obrazovao se i na Londonskoj školi ekonomije, na početku karijere bavio se novinarskim poslom i kao mladić je pokrivao sandinističku revoluciju u Nikaragvi. Nakon toga je prešao u politiku i bio na više ministarskih pozicija.
Predsednik Kolumbije postao je 2010. godine.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар