Kinezi se odriču "Kulturne revolucije"

Reč je o retkom javnom pominjanju perioda od 1966. do 1976. godine kada je tadašnji lider Komunističke partije Kine Mao Cedung proglasio klasni rat, stvaljajući zemlju u haos i nasilje, prenosi Rojters.

Godišnjica je obeležena juče, ali bez zvaničnih komemoracija, kao i bez ikakvog znaka da vladajuća partija planira da oslabi svoj snažni uticaj nad istorijskim prikazom jedne od njenih najpogubijih epizoda, navodi britanska agencija.

"Ne možemo i nećemo dozvoliti da se ponovi greška kakva je bila 'Kulturna revolucija'", ističe Ženmin žibao, glasilo kineske vladajuće partije.

"Narodni dnevnik" ukazuje i da Kina nikada nije bila bliža dostizanju cilja "velikog podmlađivanja kineskog naroda" i da se mora čvrsto ujediniti oko predsednika Sji Đipinga, ali istovremeno upozorava da "Kulturnu revoluciju" ne treba da koriste ni desnica ni levica kako bi unele pometnju.

"Nikada ne smemo da krenemo tim rigidnim, zatvorenim, starim putem, niti štetnim putem koji za cilj ima promenu zastave", zaključuje se u kineskom dnevniku.

Za vreme "Kulturne revolucije" ekonomija je stagnirala, škole su bile zatvorene, a neki istoričari smatraju da je čak 1,5 miliona ljudi ubijeno, dok ih je na milione gonjeno u političkoj hajci, navodi Rojters, dodajući da je u zvaničnim kineskim udžbenicima istorije taj pokret prikazan u lepšem svetlu, a nasilje prikriveno.

Iako Mao ostaje ličnost u pogledu koje su mišljenja podeljena, njegov lik krasi kineske novčanice, a njegovo balsamovano telo svakodnevno privlači stotine, ako ne i hiljade posetilaca u Pekingu.

Postao je i moćni simbol za neke levičare u partiji koji smatraju da je tridesetogodišnja reforma zasnovana na tržištu otišla predaleko, stvarajući socijalne nejednakosti kao što je jaz između bogatih i siromašnih i korupcija.