Foto-finiš predsedničke trke

U samoj završnici predsedničke kampanje analitičari i mediji pokušavaju da procene da li je predsednik Barak Obama učinio dovoljno da sačuva svoje radno mesto.

Federalno ministarstvo rada objavilo je da je u Americi tokom prošlog meseca otvorena 171 hiljada novih radnih mesta, što je 84 hiljade više nego što se očekivalo. Statistika bi za Obamu bila odlična vest samo četiri dana pred izbore, da je ne prati i podatak da se stopa nezaposlenosti povećala sa 7,8 na 7,9 odsto. Drugim rečima, otvaranje radnih mesta ne prati priraštaj stanovništva. Očekuje se da će kampanje oba kandidata na svoj način tumačiti brojevi.

Čitava kampanja usmerena je na ekonomske pokazatelje, a oni najjednostavniji, koji najviše znače građanima, ne pomažu aktuelnom predsedniku. Nezaposlenost je i dalje velika, a u poslednjih nekoliko godina cene svih proizvoda su, vrlo očigledno, drastično skočile.

U vreme prošlih izbora u Vašingtonu i okolini, na primer, ekipa RTS-a galon benzina (3,79 litara) plaćala je 1,8 do 2 dolara, a sada u proseku 3,8 dolara. Kilogram jabuka je sa dolara skočio čak na tri, a običan sendvič u pekari sa 3 dolara, na čak 6,5 dolara. Posle kraha tržišta nekretnina, stanarine su se uglavnom udvostručile i Obamina administracija taj problem nije uspela da reši.

Uragan "Sendi" koji je opustošio istočnu obalu zemlje duvao je u jedra Obaminoj kampanji. Federalna vlada mobilisala je sve snage i, po mišljenju čak 70 odsto ljudi, vrlo efikasno zaštitila stanovništvo i otklonila posledice nevremena. Na prvi pogled, u Vašingtonu i obližnjim delovima Merilenda i Virdžinije, stihije kao da nije ni bilo.

To može presudno da utiče na ishod izbora, jer se glavna borba kandidata vodi baš u pogođenim delovima Virdžinije i Ohaja. Tokom cele krize predsednik je bio vođa, a njegov protivkandidat Mit Romni morao je da prekine kampanju da ne bi delovao bezosećajno.

Iz stihije Obama je izašao jači i zato što su ga javno pohvalili i podržali i istaknuti republikanac, guverner najteže pogođene države Nju Džerzi, Kris Kristi i gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg. Podrška je stigla i od još jednog viđenog republikanca, bivšeg državnog sekretara Kolina Pauela.

Ipak, i prema poslednjih israživanjima javnog mnjenja, u ključnim državama, Floridi i Virdžiniji, Obama vodi za samo dva procenta, a margina greške istraživanja su tri procenta, tako da se očekuje da ovi izbori budu najneizvesniji još od 2000. godine kada su se glasovi na Floridi više puta brojali pre nego što je Džordž Buš Mlađi, za nekoliko hiljada glasova, pobedio Alberta Gora.

Najveći problem Mit Romni ima u Ohaju. Nijedan republikanski kandidat nikada nije ušao u Belu kuću a da nije pobedio u Ohaju. Prema novim israživanjima, Obama u toj saveznoj državi vodi za 3 odsto, a stopa nezaposlenosti tamo manja je od nacionalnog proseka. Zato neki odluku Mita Romnija da pred kraj kampanje prođe tradicionalno demokratskom Pensilvanijom vide kao očajnički potez.

Obojica kandidata danas su na sajtu TV mreže Si-En-En objavili svoje završne reči u kampanji. Mit Romni nudi manju vladu, jednostavnije propise, manje poreze koji će ohrabriti preduzetnike da otvaraju radna mesta i na taj način, u naredne četiri godine, stvoriti 12 miliona radnih mesta.

Barak Obama, takođe, nudi 12 miliona radnih mesta, ali putem obrazovanja radne snage za nove poslove, investicije u kompanije i povećanje poreza bogatima. On oštro kritikuje Romnija kao nastavljača dela Džordža Buša koji je SAD uveo u iscrpljujuće ratove i veliki državni dug.