Aleksandar Čotrić: Antologija srpskog aforizma

Aleksandar Čotrić, aforističar iz Pančeva, kaže da je na srpskoj antologiji žanra koji stvara radio 40 godina. Od kada piše, takođe i čita bravure drugih pisaca, beleži, pamti, proučava. Trebalo je prelistati stare časopise i pronaći najranije aforizme.

„Interesantno je da je jedna krunisana glava, kraljica Natalija Obrenović, pisala aforizme i objavila knjigu. To je knjiga prve žene u Evropi, koja je objavila knjigu najkraćeg književnog žanra, 1897. godine u Beogradu. A čitav jedan vek ranije, Mihajlo Maksimović je u Beču na slavenoserpskom jeziku objavio prvu knjigu jednog srpskog autora“, navodi Aleksandar Čotrić, aforističar.

Čotrić je do sada objavio 13 antologija aforizama različitih evropskih zemalja, ali kaže da mu je rad na srpskoj bio najteži, jer važimo za najbolje u oblasti humora i satire. Dok drugi narodi na aforizme gledaju kao na moralnu pouku, naši su duhoviti i društveno angažovani. Sam naslov najbolje govori – slano kao znak mudrosti, i ljuto kao simbol oštrine.

Aleksandar Čotrić ističe: „Imamo aforističare koji se od drugih izdvajaju po duhovitosti, smislu za komično, da nasmeju čitaoca. Po britkosti, po oštrini, po korišćenju stilskih figura.“

U antologiji su zastupljeni i naši ljudi koji žive u inostranstvu, a prva žena aforističar bila je Eustahija Arsić, koja je živela na prelazu iz 18. na 19. vek. Evo kako ona piše.

„Ako žene znadu krojiti, šiti, vesti, plesti, tkati, onda znadu i muškarca okrpiti“, kaže Čotrić.

A da slično razmišljamo i u 21. veku može se čuti iz aforizma Pančevca Zorana T. Popovića, koji kaže: „Moja žena je čekala princa na konju, ali je morala da se zadovolji polovičnim rešenjem.“