Kikinda: Pošumljavanje se nastavlja čim prođu ledeni dani

Akcije pošumljavanja u Kikindi traju tokom cele godine, tačnije koliko vremenski uslovi to dozvoljavaju, i deo su dugoročnog projekta ozelenjavanja regiona severnog Banata koji je najnepošumljeniji deo Srbije sa svega jedan posto pod zelenilom i rastinjem. Pošumljavanju su posvećeni ne samo institucije i javna preduzeća, već i ekološka udruženja koja takođe sprovode akcije sadnje zelenila. Građanska eko inicijativa Kikinda planira da u narednih tri godine zasadi trideset hiljada sadnica, a velika pažnja posvećena je sadnji vetrozaštitnih pojasa.

„Višestruk je značaj ovih vetrozaštitnih pojaseva, kao prvi značaj koji se najpre oseti je smanjenje vetra i eolske erozije, a sledeći potez koji se pojavljuje je da šume privlače padavine i privlače ptice koje posle, posebno ptice grabljivice koje love miševe i ostale glodare koji štete usevima", kaže Nikola Radosavčev iz Građanske eko-inicijative Kikinda.

Sve se sprovodi u saradanji sa lokalnom samoupravom Kikinde koja je u poslednjih nekoliko godina zaslužna za više od 100 hiljada novih stabala i sadnica. Pre prvih snegova je u Banatskom Velikom Selu pošumljeno tri hektara bagremom, a u Kikindi je jedan i po hektar zasađen hrastom lužnjakom. Svako selo ove regije dobilo je novi park, svaka škola zelenu oazu. Sve se nastavlja čim prođu januarski ledeni dani.

„Građanska inicijativa zajedno sa gradskim službama posadila je sada 400 sadnica, a ono što nas očekuje u narednom periodu, već u februaru mesecu, jeste nastavak sadnje i donacija sa oko 450 sadnica koliko je planirano", navodi Miroslava Narančić iz Sekretarijata za ekologiju u Kikindi.

Pošumljenost Vojvodine je sedam, a ekološki minimum je 14 odsto okruženja pod zelenilom. Glavni uzrok ovakvog stanja je intenzivna poljoprivredna proizvodnja, kada je svo zemljište podređeno agraru, tako da u Vojvodini nedostaje oko 170.000 hektara novih zelenih oaza. Treba reći da je za podizanje pošumljenosti za samo jedan procenat ponekad potrebno 20 godina.