Unapređenje bespilotnih letelica za poljoprivredu

Pre nepuna 3 meseca imao je premijeru na sajmu u Hanoveru, a ubrzo potom stigao je u Novi Sad. Uskoro će na njemu da se obučavaju studenti, a sve veća upotreba dronova u poljoprivredi zahteva i drugačiji pristup nastavi.

Zoran Stamenković, direktor Departmana za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad, kaže: "Dovodimo najsavremenije stvari na fakultet i odmah učimo naše studente o tome. Imamo plan da uvedemo jedan predmet, dronovi u poljoprivredi koji će pokrivati ne samo ove velike dronove za tretmane, nego i male dronove za daljinsku detekciju useva. Mislim da će ti inženjeri biti veoma potrebni u budućnosti našim proizvođačima."

Poboljšanja u odnosu na predhodne modele su softverska i ima veći radni učinak, zbog rezervoara od stotinu litara za tečnost, odnosno 150 kilograma za granulisani sadržaj.

Leon Bi, predstavnik kompanije za proizvodnju agro dronova, dodaje: "Do sada je ovo najveći poljoprivredni dron napravljen na svetu. Kapacitet mu je dupliran, može da detektuje objekte u opsegu od 360 stepeni i da tako izbegava prepreke."

Da su bespilotne letelice potreba, svedoči i to što su se našle u svim Javnim pozivima za nabavku poljoprivredne mehanizacije.

Krstan Kešelj, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, objašnjava. "Dron se može nabaviti preko različitih programa uključujući IPARD, uključujući Pokrajinu Vojvodinu, pozive preko Pokrajine Vojvodine. I na kraju, pošto je u decembru izašao konkurs i za državu i na državne subvencije, može da se konkuriše za nabavku ovakve letelice."

Precizna poljoprivreda zahteva kontrolisano korištenje resursa, a time se mogu smanjiti troškovi i do 30 posto.

Lazar Turšijan, stručnjak za preciznu poljoprivredu, navodi. "Naši poljoprivredni proizvođači ne zaostaju toliko za Evropom, ali kod nas je prva asocijacija na preciznu poljoprivredu navigacija. Ljudi imaju mašine, mehanizaciju, imaju ISOBUS priključne mašine, ali su te mašine totalno neiskorištene, jer ljudi uglavnom na terenu od svih tih tehnologija koriste samo navigaciju."

Stručnjaci navode da se za bespilotne letelice u poljoprivredi korisnici moraju obučiti. Sistem vredan više od 20 000 evra, kao što je ovaj, ne trpi nikakve improvizacije.