Kako se letovalo u bivšoj Jugoslaviji - na izložbi u Šapcu

More je uvek  na istom mestu, ali  su navike i društvene prilike bile drugačije. Jedan od zadataka države posle Drugog svetskog rata, bio je da popularizuje putovanja i motiviše radnike da odu na letovanje.

"To u početku nije bilo lako izvodljivo jer su ljudi koji su ušli u svet radništva, uglavnom poticali iz ruralnih sredina gde  su i dalje imali svoja imanja pa su svo svoje slobodno vreme, da li su u pitanju bila popodneva, vikendi ili pak godišnji odmori, oni su se vraćali na svoja ognjišta da bi obavljali poljske radove, tako da njima nije bilo uopšte u interesu da godišnji odmor koriste na drugačiji način“ kaže Aleksandra Jovanović, autorka izložbe.

Na Jadranskoj obali, otvorena su radnička i sindikalna odmarališta. Plaćanje je bilo omogućeno na rate, 1965. godine uvedena je gotovinska isplata regresa, članovi porodice su imali popust a za termine za odmor postojala je rang lista.
Odmorni ljudi će bolje raditi. Projekat demokratizacije putovanja, doneo je nove navike. Odmor na moru, planini ili banji, nije više bio samo luksuz za manjinu, već pravo radnika.

Putovanja su obeležila presedanja, na železničkim i autobuskim peronima na svakih 15 dana bile su gužve. Odmarališta su imala restorane ali pašteta, paradajz i lubenica na plaži su bili obavezni. Razglednice su često stizale posle odmora.

"Zahvaljujući izučavanju ovih fenomena, ne samo u muzeologiji i etnologiji već i u istorijskoj nauci, muzejske postavke su zapravo postale pristupačnije za one fenomene koje vezujemo za život malih i običnih ljudi i ja u tom smislu vidim značaj proučavanja i putovanja. Putovanja su važna i zbog toga što integrišu pojedinca unutar jedne i manje ali i šire zajednice, razvijaju na neki način čoveka kao individuu ali ga razvijaju i kao deo kolektiva, dakle, putujući mi zapravo se odmaramo ali i upoznajemo, druge delove zemlje, druge ljude, drugačije običaje, način života"  ističe  Sanja Petrović Todosijević, Institut za noviju istoriju Srbije.

Albume su punile  crno-bele fotografije. Većina građana je birala more a na planinu i banju su odlazili zbog rekreacije  ili lečenja. Najeftinije letovanje za mlađe od 27 godina bilo je u organizaciji Ferijalnog saveza.