Kakva je simbolika Blagovesti

Blagovesti se praznuju 7. aprila po novom, a 25. marta po starom kalendaru, tačno devet mesci pre Božića. Ovaj radostan praznik spada u red Bogorodičnih praznika, a o više o veorovanjima i običajima reći će nam protojerej Aleksandar Jevtić.

“Ovo je praznik koji je početak i našeg spasenja, zato što se Presvetoj Bogorodici na ove praznike javio Arhangel Gavrilo blagovesteći joj, ta reč Blagovesti je jako značajna, jer Jevanđelje celo znači blagu vest. Dakle on je blagovestio ključni događaj našeg spasenja, a to je ovaploćenje sina Božijeg bez koga ne bi bilo ni daljih događaja koji se tiču Gospodnjih praznika i koji vrhune u vaskrsenju, vaznesenju, a nakon toga i svim drugim praznicima koje je crkva proslavlja do dana današnjeg. Dakle, Bogorodica je, mogli bismo reći, dejstvom Duha svetoga zatrudnela na ovaj dan. I tu vest joj javio Arhangel Gavrilo. On joj govori da se raduje, što govori da je ovo praznik radosti, današnji praznik. Takođe, iduću reč koju govori, kaže joj „ne boj se”. Dakle vera je odsustvo straha. Mi danas živimo u vremenu kada je u usponu veliki broj bolesti, od anksioznosti, preko drugih fobija i strahova i upravo ovaj praznik jeste praznik pobede nad strahom i on joj govori „jer si naša blagodat u Boga”. Dakle kako se pobeđuje strah ako ne time što se svojim životom privlači blagodat Božija”, navodi protojerej Aleksandar Jevtić.

- Kakva je simbolika i poruka ovog praznika?

“Pa simbolika i ovoga praznika za nas kao ljude je u ponašanju Presvete Bogorodice, u njenoj reakciji na ovu situaciju. Dakle, kada ona sasluša sve te reči Arhangela Gavrila ona na kraju, kroz dijalog s njim, odgovara „evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po Božijoj volji”. I simbolika ovog praznika je da se mi naučimo, i poruka od Presvete Bogorodice, da osluškujemo volju Božiju. Ona se, kako se ona osluškuje ako ne kroz molitvu, kroz post kroz čestito i časno življenje, čime se privlači blagodat Božija i u određenim trenucima života uspećemo, kao i Bogorodica, kako kroz žrtvu, tako i kroz Božije ukazanje, da prepoznamo šta je volja božija o nama”, kaže protojerej Aleksandar Jevtić.

Postoje i mnoga narodna verovanja vezana za ovaj praznik. Između ostalog, da se praznik toliko poštuje da danas ni ptice u šumi ne svijaju gnezda. Posebno ga praznuju žene i nerotkinje koje se mole Bogorodici. I verovanje koje se potvrdilo ove godine kaže da dok ovaj dan ne prođe, ljudi se boje zime.