Godišnjica ubistva Zorana Đinđića

Ovako je govorio Zoran Đinđić: "Bez prosvete, bez vere, vere u ljude, vere u znanje, nema prave države. I mislim da je vreme da tu viziju ostvarujemo".

Zoran Đinđić borio se za demokratsko društvo i pokrenuo korenite reforme u Srbiji. Na poziciji prvog čoveka Vlade Srbije bio je od 25. januara 2001. godine do 12. marta 2003, kada je ubijen.

Emilija Nikolić, narodna poslanica DS-a u vreme Zorana Đinđića, kaže: "Zoran Đinđić živeo je u skladu sa sobom i sa idejom o nama boljima. Sve velike dobre ideje i sve žrtve za te ideje, po nekoj naročitoj milosti viših sila, nisu zaludne. I Zoranova ideja neće biti zaludna. On je na ovom svetu bio 51 godinu, pokazao nam je da može bolje, ponudio je Srbiji jedan drugačiji put, posejao je seme neke drugačije kulture života i otišao."

Iako je rođen u Bosni, Zoran Đinđić, čiji je otac poreklom Topličanin, posebno je voleo ovaj kraj. Podržavao je ideju da grad na Toplici dobije sporstku halu koja nosi njegovo ime. Jedini spomenik njemu u čast podignut je u Prokuplju, a on je predstavljen onako kako ga topličani pamte - u pokretu kojim hrabro korača u budućnost. Danas su tu položili vence i palili sveće.

Goran Mrdaković, bivši predsednik DS Prokuplje, objašnjava: "Moram da istaknem da je imao stvarno ogromnu energiju. Pored energije bio je strašan praktičar, strašno vredan čovek i imao je viziju. Imao je viziju i za naš kraj, imao je viziju i za Srbiju. Njegovim gubitkom Toplica je izgubila mnogo više nego i Srbija."

Ubijen je na današnji dan u atentatu na ulazu u zgradu Vlade Srbije, nakon čega je proglašeno vanredno stanje i pokrenuta akcija "Sablja". Tada su pohapšeni, a zatim i osuđeni, članovi kriminalne grupe "Zemunski klan", čiji su pripadnici i saradnici bili među organizatorima i izvršiocima ubistva. Među izvršiocima su bili i pojedini pripadnici tadašnje Jedinice za specijalne operacije. Milorad Ulemek Legija, osuđen je na 40 godina zatvora, jer je naredio Zvezdanu Jovanoviću, pripadniku JSO, da ubije Đinđića.