Položaj osoba sa invaliditetom u Požegi

Kuća od sedamdeset pet kvadrata, koju je kupila Francuska narodna pomoć u Požegi, sedište je Društva za dečiju i cerebralnu paralizu. Kažu da bez podrške lokalne samouprave ne bi uspeli da realizuju sve aktivnosti, ali nije bilo lako da dođu ni do stručnog osoblja.

Ljiljana Slović Savić, predsednica Društva za dečiju i cerebralnu paralizu opštine Požega, kaže: "Postoje ljudi koji jednostavno nemaju empatiju prema invalidima, iako su završili tu struku. Recimo, medicinske sestre, nije svaka za taj rad. Neke medicinske sestre odbile su taj rad, imajući strah od te dece. I meni je to razumljivo, neki ljudi prosto ne mogu da podnesu ili ne mogu to da odrade, ali uvek se nađe neko ko ima empatiju, specifičan je rad. Nimalo nije lak ali prosto, ovaj posao morate da volite da bi ga radili. Ovaj posao se radi srcem."

Sa tim je saglasna i Sanja Jovičić iz Arilja, koja u Požegi primenjuje stečena znanja kao defektolog u profesiji za koju se životno opredelila.

Sanja Jovičić, defektolog, objašnjava: "Pošto je Požega tako organizovana da ne postoji više udruženja za pomoć i boravak dece sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, uključili smo sve strukture invaliditeta i smetnji. Organizujemo se tako da se svako uključi u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima, kako bismo imali jednu celinu i da budemo jedna mala zajednica."

Liljana Slović Savić, dodaje: "Ovo sad sve dobro izgleda, ali ponekad bude jako veliki broj dece, tako da nama fali još jedna prostorija. To je taj dnevni boravak, što je investicija od oko dvadeset hiljada evra."

Uprkos odličnoj saradnji s opštinom, privredom i podršci koju imaju od Požežana, ipak postoje određene barijere za život osoba sa invaliditetom.

Ljiljana Slović Savić, navodi: "Ono što je problem u gradu su barijere. Evo, sad treba da organizujemo, mi kao predstavnici republičkog saveza, šahovski turnir. Jedino što imamo je taj hotel. Lift ima, ali u lift jedva stanu kolica, sa pomeranjima nekim uskim. Kupatila nisu baš po standardima za invalide, ali ajde da se snalazimo, invalidi se uvek snalaze".

Olakšan pristup za osobe sa invaliditetom postoji u gradskoj galeriji Kulturnog centra, zgradi suda, Domu zdravlja, ali ne i u mnogim drugim važnim objektima. Uprkos tome, ističu da je najvažnija inkluzija u svim sferama društva u lokalnoj zajednici, bez bilo kakvih barijera ili predrasuda.