Srpska zajednica u Nirnbergu

Neuobičajena slika za Nemačku, ali za ugostitelja Miloša Simića pečenje prasića i jaganjaca na srpski način ustaljena je rutina. Tako čuva i vezu sa Kaonikom, selom iz kojeg je njegov deda krenuo poslom u Nemačku.

Miloš Simić, ugostitelj iz Nirnberga kaže: "Pre je bilo bolje. Ja sam ovde već treća generacija. Moj deda je došao sedamdesetih godina, otac i ja evo kao treća generacija, rođen sam ovde. Nekada, ja se kao dete se sećam tih nekih boljih vremena ovde. Ali, u suštini i sada, ako se malo trudimo, možemo da živimo nekim normalnim životom."

Iako su rođeni u Nemačkoj, 1999. godine bilo je i mladića koji su se dobrovoljno prijavili za služenje vojnog roka. Učešće u ratu na Kosovu inspirisalo je Nikolu Cvijanovića da osnuje humanitarno udruženje "Srbi za Srbe".

Nikola Cvijanović, predsednik humanitarnog udruženja „Srbi za Srbe", objašnjava: "Hteo sam da nastavim da pomažem i onda se eto ispostavilo, kroz ovaj humanitarni rad, da podržavamo porodice na Kosovu i Metohiji i po celom Balkanu. Ali, imamo veliki segment za naše enklave dole. To je za nas borce, za nas veterane, jako bitan faktor."

Dok humanitarno udruženje prikuplja pomoć za dijasporu, fudbalski klub „Srbija" zbrinuo je mnoge koji su došli u Nemačku za poslom. Prvenstveno fudbalere. Funkcionišu volonterski, ali se, kažu, bore kao profesionalci.

Milenko Babić, predsednik FK „Srbija" u Nirnbergu, ističe: "Mi smo ipak strani klub i dosta puta dođu sudije, protivnici sa nekim predrasudama prema nama, prema strancima. Ali mi pokušavamo da se izborimo sa tim što se tiče sportskog nekog aspekta, mislim da smo na dobrom putu, trenutno smo peti na tabeli. Već zadnjih nekoliko godina borimo se za ulazak u viši rang."

Danijel Nađ, fudbaler i član uprave FK „Srbija" u Nirnbergu, dodaje: "Za Srbiju se uvek srcem igra, znači nema tu druge. Maksimalno sto posto, još više nego kad smo u Srbiji igrali, sad dajemo još više sebe, jer ipak predstavljamo našu zemlju, ovde u inostranstvu."

A igra se tako i u kulturno umetničkim društvima, koja egzistiraju u tom gradu.

Nemanja Pepinović, koreograf SKU „Karađorđevići" u Nirnbergu, kaže: "To je nešto što, ako neko voli, neće nikad da zaboravi. Tako da prenosimo im znanje na naše drugare."

Božana Tešanović, iz Nirnberga, navodi: "Mame su glavne, da nema mama, ne bi bilo ni đece da ovde igraju. A to je naš Neco, naša dika i naš ponos. Ponos našeg srpstva i našeg grada."

Marta Slijepčević, iz Nirnberga, kaže: "Jako smo cijenjeni. Naših Srba ima u svim sferama ovog grada, da li to bilo pri državi, pri gradu, privatnici. Zaista ima jako dosta načitane đece."

O crkvi, školi, drugim kulturnim društvima i životu srpske populacije u tom gradu svakako će još biti prilike da se govori.