Centar za reciklažu tekstila u Bujanovcu

Program za izradu Mapa cirkularne ekonomije realizuje se u četiri lokalne samouprave u Srbiji, uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine, Razvojnog programa Ujedinjenih nacija i Globalnog fonda za životnu sredinu. Bujanovački projekat pod nazivom "Ekonomija u ekologiji" odnosi se na reciklažu tekstila.

Deceniju su u poslu reciklaže kartona, plastike, stakla. Pomažu da Bujanovac bude čistiji grad, a da nešto zarade i sakupljači sekundarnih sirovina.

„Negde 20 do 30 aktivnih, a ponekad se desi i više, sve zavisi, sakupljači mogu da budu i obični ljudi koji skupljaju, najviše ih ima preko zime, kad nemaju posla i porodično idu da sakupljaju“, kaže Šukrija Demirović iz Romskog humanitarnog centra.

„Ekonomija u ekologiji“ je prvi iz programa Mapa puta cirkularne ekomije, koji obuhvata upravljanje otpadom, energetsku efikasnost, zaštitu vode, prirode.

„Inovativnost našeg projekta u tome što ćemo raditi reciklažu tektila, prvi na jugu Srbije od Niša do Preševa, praktično ovo je jedini centar gde će se prerađivati tekstil, pre svega ćemo raditi tekstilni otpad od teksasa, jer nam je bitno da napravimo vreće za reciklažu, da sašijemo vreće od starog teksasa koje će moći da se koriste za sakupljanje stakla, limenki i plastične ambalaže i starog tekstila“, kaže Snežana Milošević, savetnik za ekologiju i zaštitu životne sredine.

Planiraju da šiju krpe za automehaničarske radnje, vreće, prostirke za pod, suvenire.

„Nabavili smo za sad dve mašine, za ovaj početak, jedna je za grubi rad, jedna je za lepi rad. - Da li već imate nekog ko će raditi na tim mašinama? - Za sada još uvek nemamo, ali ćemo preko udruženja raspisati konkurs pa ćemo videti koga ćemo da primamo“, kaže Šukrija Demirović iz Romskog humanitarnog centra.

Uradili su i istraživanje, procenu, na osnovu podataka komunalnog preduzeća, o tekstilu koji završava na deponiji.

„Tako da je to nekih 0,5 do 1 posto, zavisi od sezone, nekad imamo više, nekad manje tog tekstilnog otpada, ali na nivou lokalne samouprave to je negde oko 18 tona do 20 tona tekstila godišnje završi na deponiji, a može da se preradi“, navodi Snežana Milošević, savetnik za ekologiju i zaštitu životne sredine.

Pored Bujanovca, za izradu Mapa cirkularne ekomije 2023. godine odabrani su i Sombor, Pančevo i Medveđa, planirano je da program traje do 2029. godine.