Kako se greju Topličani?

Domaćinstva u Toplici, koja za grejanje i dalje najčešće koriste drva i ugalj, a poslednjih godina sve više i pelet, dobro su se spremila za aktuelnu grejnu sezonu. Ipak, na jedinom stovarištu ogreva u Prokuplju, kaž,u da poslednjih dana raste broj kupaca, koji su zbog nešto hladnije zime, prinuđeni da dokupljuju ogrev. Ističu i da svih energenata ima dovoljno i da se cene uglavnom nisu menjale, osim peleta, koji je neznatno poskupeo.

Bez toplana i daljinskog grejanja, domaćinstva u Toplici, tokom leta i jeseni, izdvajaju značajna sredstva za pripremu ogreva. U nešto boljoj situaciji su oni koji imaju ogrevno drvo u svojim privatnim šumama, ili se greju na struju, koju plaćaju po potrošnji, što je najčešće slučaj u stambenim zgradama. Iako je zima sa nešto nižim temperaturama u odnosu na prethodne, Topličani kažu da su uglavnom spremili dovoljne količine ogreva do kraja grejne sezone.

Građani Prokuplja i okoline komentarišu:

- Ja imam svoju šumu, sin se ovde greje isto na drva koja doteramo, ugalj po malo, uglavnom drva.
- Ima ogreva, mi imamo te naše utrine, tako da delimično neki kupuju, ali mahom imamo naša drva.
- Nije toliko hladno, ali potrošnja ide.
- Klima dogreva, a drva greju, to je najjeftinije na klimu, drva skupa, pa sečenje, pa pakovanje, unošenje, pa pepeo, sve.
- Ja se na drva grejem, u selu živim Miljkovici, dovoljno imam drva.

Na stovarištu u Prokuplju relativno je mirno, mada je poslednjih dana primetan porast broja kupaca koji dokupljuju ogrev, zbog nešto veće potrošnje, usled perioda niskih temperatura, koje pojedinih dana nisu prelazile u plus.

Nikola Krivokapić sa stovarišta "Oganj plam" u Prokuplju, kaže: "Na stanju imamo sve vrste energenata. Cene su uglavnom iste. Ugalj se kreće od dvadeset ipo hiljada do dvadeset četiri. Cena grevnog drveta ostala je ista, osam i po hiljada prostorni metar. Samo se cena peleta menjala, posle Nove godine skočila je oko pet posto."

Navike Topličana, kada je reč o energentima za grejanje, uglavnom se ne menjaju. Najzastupljeniji su i dalje drva i ugalj, sledi pelet, koji je pre nekoliko godina bio pravi hit, ali su se mnogi, nakon poskupljenja i nestašica, ponovo vratili na staro ili se greju na nekoliko vrsta ogreva.

Nikola Krivokapić sa stovarišta ogreva objašnjava: " Što se tiče uglja i ogrevnog drveta, to je uglavnom ostalo isto. Mislim da su građani više prelazili na pelet, a kasnije se vraćali na ogrevno drvo. Uglavnom ljudi koriste šta je njima najbolje, sve ove energente koje imamo.

Nisu se menjale ni cene ogrevnog drveta van stovarišta, šest hiljada dinara po kubiku. Ovakav način grejanja za posledicu ima ozbiljan nivo zagađenja vazduha, pre svega česticama manjim od 2,5 mikrona, i onim manjim od 10, zbog čega je gotovo svakodnevno na snazi upozorenje na zagađenost vazduha. Sve to utiče na zdravlje, kod pripadnika osetljivih grupa i ozbiljnije.