Vranje: Borba protiv trgovine ljudima

Bez dokumenata, novca, zaštite, sami, lak su plen na migrantskom putu gde ih vrebaju brojne opasnosti. Obećavaju im siguran prevoz do većih gradova, posao i tako postaju žrtve. U Srbiji je sa radnim dozvolama oko 100 hiljada stranaca, ali ima, navodi udruženje Atina, i onih bez papira.

"To znači da su domaći poslodavci te ljude praktično eksploatisali u našoj zemlji, u našim gradovima, selima, tako što su ih primoravali da rade van radnog vremena, da rade sedam dana u nedelji, oduzimali su ima dokumenta i dozvole i praktično su ih stavljali u ropski položaj", navodi Jelena Hrnjak, Udruženje građana Atina.

Mehanizmi za identifikaciju žrtava su brojni, ali je problem utvrditi krivično delo trgovinu ljudima.

Bojana Nakić Đorđević, iz Udruženja građana Atina ističe da je problem što se krivično delo trgovine ljudima nekad ne prepoznaje ili preimenuje u neka druga krivična dela, tako da čak iako Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima neku osobu identifikuje kao žrtvu u sudskim postupcima ne mora nužno da dođe do sudskog postupka i do završetka tog procesa.

Žrtva trgovine ljudima može biti svako, bez obzira na pol i godine, a najranjivije su žene i deca.

"U jednom trenutku smo imali veliki broj dece koja su prosila ne samo u centru grada već i kod Slobodne zone i tom prilikom je prvi nalog bio da li se radi o organizovanom prosjačenju ili je i dalje prosjačenje kao i prethodnih godina za potrebe svoje porodice. Tako da je to bio nalog višeg javnog tužioca, a policija je imala obavezu da to ispita“, navodi Danijela Milosavljević, većnica za socijalna pitanja u Vranju.

Beba Kanački, iz Lokalne mreže za borbu protiv trgovine ljudima u Vranju ističe da u ovoj godini nemaju zabeležen slučaj u Policijskoj upravi Vranje kada je u pitanju trgovina ljudima. Dodaje: „To naravno ne znači da nismo sve identifikovali i upravo iz današnjeg i rada tokom cele godine snaćićemo i smoćićemo snage da u tom delu identifikacije učinimo mnogo više."

Crveni krst edukuje volontere, vršnjačke edukatore, koji rade sa decom predškolskog i školskog uzrasta.

"Za predškolsku decu preko različitih slikovnica, radionica, deca se upućuju u sam vid i pojam trgovine ljudima, a za decu starijeg školskog uzrasta postoje takođe stardandizovane radionice preko filmova, video klipova prilagođenih njihovom uzrastu", kaže Sanja Dimić, stručni saradnik u Crvenom krstu u Vranju.

U lancu trgovine ljudima najčešće se žrtve vrbuju putem društvenih mreža.