Graditeljsko nasleđe Zrenjanina

Vredno graditeljsko nasleđe počinje od epohe klasicizma i prepoznatljivi objekti uglavnom potiču iz prve polovine 19. veka. Podignuti su zbog administrativnih, kulturno-prosvetnih i verskih potreba grada, a danas imaju status kulturnog dobra i spadaju u najreprezentativnija zdanja izgrađena kroz epohe romantizma, akademizma i neoklasicizma. U glavnoj ulici niz zgrada koje su podigli bogati trgovci, zanatlije, industrijalci i bankari, a glavni trg omeđen je monumentalnim objektima javne namene.

„Mi imamo izuzetne objekte koji bi mogli, rame uz rame, da stanu u bilo kom evropskom gradu. Znači, oni monumentalni objekti stilske orijentacije, međutim vrednost i zašto taj "vajb", što bi mladi rekli, ovoga grada leži u tim ambijentima. Ambijent glavne ulice je po meri čoveka", kaže Vesna Karavida iz Zavoda za zaštitu spomenika u Zrenjaninu.

Ambijent istorijskog jezgra centra grada čine njegovi najstariji graditeljski simboli poput zgrade muzeja izgrađene 1893. godine, koja je prvobitno podignuta kao Palata finansija, gde četiri karijatide na fasadi predstavljaju industriju, poljoprivredu, nauku i umetnost. Narodno pozorište postoji od 1839., a svojom lepotom plene i Palata Stevana Bukovca ili zgrada gradske biblioteke iz 1882.

„Dizajn je moderan unutra. Renovirali smo jedno po jedno odeljenje i zaista naši korisnici to prepoznaju kao jedan moderan ambijent u kojem mogu da zadovolje sve svoje potrebe za knjigom i da provode slobodno vreme, a kada je, recimo, o fasadi reč rađena je i restauracija drvenih ukrasa i drvenih prozora, stolarije kompletne, tako da oni zaista izgledaju kako su izgledali nekada kada je zgrada građena", objašnjava Jelena Đorđević Perc iz Narodne biblioteke u Zrenjaninu.

Svakako najmonumentalnija zdanja su katedrala Svetog Jovana Nepomuka izgrađena 1868. i zrenjaninska Gradska kuća. Nekadašnja Županijska palata delo je arhitekte Josifa Fišera i stara je dvestotine i četiri godine. Osobenost zdanja je i neobični tzv. Pantelićev sat čiji je mehanizam pokretao brojčanike na četiri odvojena sata unutar i van zgrade.

„Ona je danas zaštićeni spomenik najvišeg ranga, spomenik kulture. Česta je, tako da kažemo, "meta" za različita snimanja filmova, igranih serija. Prepoznaje se u mnogim kadrovima naročito u poslednjih nekoliko godina od kada je Zrenjanin postao "film frendli" grad, ali ono što je najvažnije za njeno funkcionisanje do danas, ona je bila i ostala administrativna zgrada", kaže hroničar Zrenjanina Miodrag Grubački.

Neizostavni deo ambijenta je i gradska bašta, a zanimljivo zgrada se nalazi na mestu nekadašnje Bečkerečke tvrđave. Ambijentale celine čine i zgrada suda, srednje Tehničke škole i prepoznatljivi Mali most. Širom grada je i nekoliko velelepnih starih vila, ali i zgrada iz perioda Bauhausa. Otuda danas Zrenjanin pleni spojem prohujalih vremena i potrebama urbane sredine jednog modernog grada.