Koje probleme je doneo prvi ovogodišnji sneg - na Rudno

Sneg u novembru i u nižim delovima Rudna nisu novina, znalo je i u septembru, kaže Branislav Šekler da obeli, ali se ne seća kada se poslednji put u jesen živa u termometru spuštala ispod nule.

"Jutros je ovde -5.", objašnjava Branislav. "Surova je ovde priroda, već početkom jeseni pripremimo ogrev, ja sam kupio 40 metara drva, imam i nešto peleti za brvnare", dodaje.

Spremaju se i za goste, Rudno je vazdušna banja, a na planini suva pršuta i sapunjara je kažu, najbolja odbrana od zime. Milijana Šekler još nije napunila sušaru, ostalo joj je, kaže, još malo zaliha.

"Decembar, januar smo klali, sušili i još traje. Vidite kakva je", priča Milijana i objašnjava: "Novu turu još nismo stavili, pripremamo se ali nas uhvati ovaj sneg iznenada, nismo ga baš očekivali. Iza nedelje treba da koljemio i pripremamo. Koljemo četiri svinje od po 250 kila i jednu kravu od pet šest tovara".

U centru sela ima i dosta naroda, ima i gostiju, Rudno je vazdušna banja, ali nisu svi u tom poslu. Rudnjani su poznati i po uzgoju krompira i stoke. Većina ih je spremna za zimu.

"Ostalo nam je samo još da proslavimo Aranđelovdan i da zakoljemo svinje" kaže jedan meštanin Rudna i naglašava da do proleća ostaje samo da uživaju.

Na najvišoj tački Rudnjanske visoravni, u Bzoviku, poznatom po visokim snežnim nametima sve do maja meseca, dim se vije samo iz dve kuće. Domaćinske. U štali Glavinića je tridesetak grla krava, u oboru pedesetak ovaca. Sušara je već puna, puni su i ambari. Ivan priča da su odavno spremni za kijamet.

"Spremili smo se, drva smo spremili, brašno, osnovne namerice što treba. I za stoku ima hrane dosta, i sada čekamo samo da sneg malo pojača padavine i tu smo". Njegov sin Marko ima 25 godina, odlučio je da ostane u selu, ovde mu je kaže i najlepše bez obzira što mećava zna da ih odseče od sveta.

"Ne smeta nam ništa, družimo se, pijemo rakiju, jedemo pršutu za imunitet, odmaramo malo, dolaze nam komšije, mi kod komšija, uživamo preko zime".

Dok joj je dece, na 1240 metara nadmorske visine, uživa sedamdesetdvogodišna Stojanka. Zatekli smo je kako plete vunene čarape. "Moja generacija plete po malo deci, unučićima, paunicima, malo i za prodaju... zimi pletenje, pomalo pomažemo snajama, i tako vreme prolazi".

Zime više, svedoče ovi gorštaci, nisu kao što su bile, veruju da ove zime nikoga sneg neće da iznenadi kada pada baš kada mu je vreme.

Na rudnjanskoj visoravni ima desetak naselja. Pomoć i lekari, do pojedinih, ne može - sve do proleća.