Može li u Srbiji da bude više socijalnih preduzeća

"Zadrugarstvo" je, za sada, jedino socijalno preduzeće u Kragujevcu. U njemu rade četiri osobe sa teškoćama u razvoju. Od praznih paklica cigareta ručno prave papir.

“Radim standardno. Pravim papire od 10 do 3. Borim se koliko mogu”, kaže Dragan Dimitrijević, iz Socijalnog preduzeća "Zadrugarstvo".

“Ja sam zadovoljan. Uključimo blender, usisavamo usisivač”, navodi Ivan Bojović, Socijalno preduzeće "Zadrugarstvo".

Nikola Radovanović dodaje: „Pravimo papire, grafike, kalendare, vizit karte, bukmare, čestitke za rođendan”.

I tako već dve godine, koliko postoji "Zadrugarstvo". To je dokaz da i osobe sa teškoćama u razvoju itekako mogu da doprinesu društvu.

“Jako smo zadovoljni dosadašnjim radom preduzeća, zato što ostvarili smo našu primarnu misiju, a to je bilo uspostavljanje ravnoteže između ekonomskih i socijalnih pitanja. Tako da kroz rad u Zadrugarstvu rešavamo važno pitanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom”, ističe Ana Vlašković, PR Socijalnog preduzeća "Zadrugarstvo" u Kragujevcu.

Povećati broj socijalnih preduzeća, a samim tim i radnih mesta za osobe iz ranjivih grupa, jedan je od ciljeva projekta "Podrška razvoju socijalnog preduzetništva u lokalnim zajednicama". Projekat je realizovalo Udruženje "Putokaz", u okviru programa "Pokret polet", koji finansira Evropska unija.

“Mi imamo u ovom trenutku nekih sedam osam inicijativa socijalne ekonomije i ono što je interesantno da je uglavnom reč o udruženjima koja okupljaju osobe sa invaliditetom, njima je potrebna i nefinasijska, ali i finansijska podrška i lokalnih i republičkih institucija”, naglašava Snežana Milisavljević, predsednica Udruženja "Putokaz Kragujevac".

Privredna komora Srbije osnovala je sekciju za socijalno preduzetništvo, kako bi podstakla njegov razvoj.

“Privredna komora Srbije će učiniti i korak dalje što znači da će pre svega u narednim mesecima u svakoj regionalnoj privrednoj komori biti imenovan poseban savetnik upravo za podsticanje i razvoj socijalnog preduzetništva”, ističe Predrag Lučić, direktor Regionalne privredne komore Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga.

Za to Srbija od 2022. godine ima Zakon, a cilj je stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, kako bi se broj socijalnih preduzeća u Srbiji povećao.

Usame Zukorlić, ministar bez portfelja zadužen za oblast pomirenja, regionalne saradnje i društvene stabilnosti objašnjava: „Tu će biti u budućnosti potrebne određene reforme da bi se napravile olakšice preduzećima i firmama da mogu da ostvaraju više uspeha u oblasti socijalnog preduzetništva”.

“Sa ciljem, ne da preduzeće koje bi vršilo određenu vrstu poslova, aktivnosti ostvarilo profit, nego da bi omogućilo da se upravo te grupe iz društvene strukture na neki način uključe u društveni život da sebe, sebi obezbede sredstva za, kako bih rekao, prihode za svoj svoj život i da se na neki način osećaju društveno korisnim”, ističe Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Prednosti socijalnog preduzetništva predstavljene su kroz razmenu iskustava i primere dobre prakse, kako iz Srbije, tako i Evrope, tokom društvenog dijaloga u Kragujevcu.