Posle tri godine nastavljeno arheološko istraživanje u delu Smederevske tvrđave

Arheološka istraživanja na delu Smederevske tvrđave, pomogla su da se utvrdi stepen očuvanosti temeljne zone nedostajuće kule, dela Varoškog bedema i Varoške kapije, koji su srušeni u velikoj eksploziji 5. juna 1941. godine. Prilikom prethodnih istraživanja sektora Varoške kapije, arheolozi su otkrili temelje turske topovske kule sagrađene 1483. koja je porušena zbog gradnje tadašnje pruge od Beograda do Niša.

Radovi nisu išli planiranim tokom, pa je tako ovaj prostor na kojem se vrši istraživanje, ostao netaknut tri godine, zarastao je u korov i veći deo vremena je bio pod vodom. Sada je gotovo sve očišćeno, kako bi radovi, koje realizuje Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo, mogli neometano da se nastave.

“Onda je došlo do jednog zastoja i zbog izrade projekta i zbog finansija. Ove godine smo dobili od Ministarstva kulture, sredstva da završimo ta arheološka istraživanja, dakle ovo je četvrta faza arheoloških radova, i na osnovu svih tih podataka bi sledeće godine, po projektu trebalo da se uđe u realizaciju konzervacije za početak, ovih ostataka na koje smo naišli, a kasnije je i svih poslova dalje, na vraćanju tog nekog izgleda ulaza kakav je bio ili nekog rešenja koje još nije do kraja definisano za tu drugu fazu. Svi ti delovi su pomereni, rastrešeni i to sad iziskuje dodatni napor i u smislu rešavanja, kako to rešiti i kako to prezentovati i kako rešiti druge probleme koje tvrđava ima, a to su pre svega veliki broj neeksplodiranih ubojnih sredstava koji je zaostao iz Prvog i Drugog svetskog rata, u samoj eksploziji i bombardovanju 1944, sve smo to nalazili ovde, preko dvadeset raznih tih granata, artiljerijskih, ručnih, minobacačkih, sve se to, nažalost, još uvek nalazi u nekim delovima koje mi nismo istražili, iako je ovde 1500 kvadrata već istraženo, to je prilično velika površina. Mi smo, pored toga, se sve vreme suočavali sa visokim nivoom podzemnih voda, sa atmosferskom vodom koja prilikom velike kiše se sliva sa brda i završava upravo ovde, gde je najniža tačka u gradu, upravo ovaj iskop ovde koji mi imamo. Tako da, svi ti problemi i ono praktično što, kada su građani Smedereva u pitanju, za korišćenje smederevske tvrđave neophodno, a to je da se ovi koloseci koji se nalaze neposredno uz tvrđavu i koji odvajaju grad i tvrđavu, da se oni u nekoj, nadam se, što doglednijoj budućnosti izmeste i da omoguće da se i pristup i slika same tvrđave, potpuno promene”, kaže Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo.

2023. godine, pokrenuta je izrada nominacionog dosijea i plana upravljanja tvrđavom, što su obavezni dokumenti koji su neophodni kako bi se tvrđava stavila na listu svetske baštine Uneska. Kako su rekli iz Regionalog zavoda, planirano je da dokumentacija bude završena do kraja godine.