Proizvođači mleka iz Vojvodine traže ukidanje ograničenja broja grla za koja se dobija podsticaj

Sa više od 700 krava na farmi David Mužlai iz Bačkog Gradišta se bori sa rentabilnošću proizvodnje. Bez državnih mera teško bi uspeo, a sa druge strane kad dostigne limit u isplati premije za mleko mora da vraća deo novca.

"Pošto sad veći proizvođači imaju limite za podsticaje, tako da smo svi mi uskraćeni sa dvadeset posto ukupnih subvencija. Da se izjednačimo sa svima da budemo isti, pošto smatramo da je naš litar mleka isti kao i drugih", objašnjava David Mužlai iz Bačkog Gradišta.

"Podsticaji koje dobijate od države u iznosu od deset do dvadeset miliona umanjuju se za deset odsto. A svi podsticaji koji prelaze ukupno dvadeset miliona umanjuju se za 20%.", kaže pravnica Jelena Baroš.

Veliki proizvođači vide problem za razvoj svojih farmi u ograničenju broja grla za koje država obezbeđuje podsticaj.

"Kao proizvođač možete imati trista krava, možete imati trihiljade i trista, gde je limitirano na trista. A šta sa tristaprvom kravom, sa četiristodesetom? To je nešto što je jako strašno konkretno za našu farmu i za sva ova pravna lica koja prelaze taj broj", navodi Krsto Ćorić iz "Ćorić agrara".

Zahteve kojima bi se pomoglo očuvanju velikih farmi izneli su na sastanku u Zrenjaninu predstavnici šesnaest proizvođača mleka iz Vojvodine. Ističu da ne žele da se ovi problemi rešavaju nauštrb malih proizvođača, već da se podrška unese u Zakon.

"Mi se borimo da ta sredstva koja su namenjena, konkretno za mlečno govedarstvo, pa i ratarstvo, da završe te pare tamo gde im je i mesto i da taj novac se opravda kroz povećanu proizvodnju, kvalitetniju proizvodnju, gde će Srbija dobiti nivo samodovoljnosti", kaže Radovan Bokić iz ZZ "Agroklek" iz Kleka.

Veliki farmeri očekuju da podsticaji po mlečnoj kravi budu 55.000 dinara i da se ukine naplata poreza na dobit koja je ostvarena po osnovu državnih podsticaja.