Koliko je šuma obnovljeno posle prošlogodišnjih oluja u Vojvodini
Saniranje štete i obnova šuma u Južno Bačkom okrugu, koji je najviše pogođen u dve oluje krajem jula prošle godine, traje šest meseci. Pošumljeno je nešto manje od 20 posto, od 1500 hektara šume, koliko je potpuno uništeno. Radi se na obnovi zelenila i u Novom Sadu, trajaće pet godina, a koštaće više od 100 miliona dinara.
Nikada u istoriji Novi Sad i okolinu, nije pogodila oluja sa takvim posledicama. Uz više od 2000 oštećenih objekata, grad je ostao bez čak 3000 stabala. Nakon sanacije štete, od jeseni je zasađeno njih 2500.
„Očekujemo da ćemo nekih 20.000 stabala zasaditi u narednih pet godina. Mi se sada trudimo da sadimo biljke koje su u zrelom dobu, odnosno biljke koje su stare od sedam do deset godina najmanje, u skladu sa tim da taj period prilagođavanja i dobijanja efketa koji je bio bude što kraći“, kaže Mira Radenović iz Gradske uprave za životnu sredinu.
Uz stabla u gradu Novi Sad je ostao i bez svojih okolnih šuma, poput ove u Begečkoj jami. Radi se o površini od oko stotinu hektara šume, a da bi katastrofa bila jasnija u pitanju je površina od više od 130 fudbalskih terena. Međutim, nije Novi Sad samo ostao bez šuma.
Samo u Južnobačkom okrugu potpuno je uništeno blizu 2500 fubalskih terena šume. Do sada je izvučeno oko 30 posto uništenih stabala, a pošumljeno je 18 procenata. Tačnije, na površini od 2300 hektara, zasađeno je 860.000 sadnica.
„Radimo svega ukupno šest meseci. A imali smo još jednu nesreću u tome. Dunav se izlio 15. decembra, koji se nikada ne izliva 15. decembra i bilo je sve pod vodom negde do kraja februara. Dakle, dva ipo meseca smo bili onemogućeni da radimo“, navodi Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo JP „Vojvodinašume“.
Ekonomsku štetu od projektovanih prihoda Vojvodinašume procenjuju na više od dve milijarde dinara, a sanacija će ih dodatno koštati najmanje duplo više.
„Imamo te povećane troškove gazdovanja, a sa druge strane umanjene prihode. To je najveći problem, sa obe strane imamo tu negativnu konotaciju. U zbitu preduzeće je projektovano izgubilo u milijardama se meri“, kaže Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, JP „Vojvodinašume“.
Ekološka šteta je neprocenjiva, a niko ne isključuje slične oluje, pa Srbija i Hrvatska zajedno rade i na planiranju zaštitnih pojaseva. Projekat od 2 miliona evra, trebalo bi da finansira Evropska unija, ali se odgovor iz Brisela još čeka.
Коментари