Kako je Ljubiša Ranđelović spojio poljoprivredu i pozorište

Uz Leskovački kulturni centar, na teritoriji Leskovca ima još 5 domova kultura, od toga dva na seoskom području. I baš oni imaju divne ljude i divne ideje. Potvrđuje to Ljubiša Ranđelović, naš višedecenijski saradnik, koji je spojio poljoprivredu i kulturu.

Nadimak je dobio u srednjoj školi od profesora srpskog jezika Nikole Kocića nekada gradonačelnika Leskovca, jer je dobro pričao viceve. Danas kada je zakoračio u osmu deceniju života kada nekog u Leskovcu ili njegovom selu Zalužnju pitate znate li Ljubišu Randjelovića svi će vrteti glavom, ali kada kažete znate li ko je Džudža onda će vam uz osmeh dati potvrdan odgovor. Posle srednje škole zaposlio se kao organizator u Domu kulture u Pečenjevcu i vrlo brzo postao glumac amater.

“Imali smo dramski studio amaterski koji je vodio Kražić pokojni i morao sam zbog posla da budem tu. I znao sam tekst od svih glumaca koji su bili na sceni znači celu predstavu sam znao. I jednom se razboleo jedan glumac i ušao sam ja i od tad više se nisam skinuo od daske koje život znače”, kaže Ljubiša Ranđelović Džudža.

Otvaranje dopisništva RTS-a u Leskovcu naravno nije prošlo bez Džudže, a igrokaz “Kam gi tri“ i danas se prepričava.

Od tada Ljubiša Ranđelović postaje stalni saradnik leskovačkog dopisništva. Snimaju se rubrike o južnom voću u plastenicima, o kravi koja daje više mleka kada sluša harmoniku, a Džudža je bio i inspektor na zelenoj pijaci koji proverava da li se poštuju pravila Evropske unije. Naravno pratili smo i njegovu akciju kada je organizovano vodio komšije, rođake i prijatelje u pozorište.

“Kako ja seljaka da odvedem u pozorište da on izvadi pare i plati kartu. Snađem se za autobus za gorivo, a krompir odnesno kao ulaznicu za predstavu, a taj krompir oni daju u Crveni krst”, kaže Ljubiša. -

Veliko prijateljstvo vezuje ga za Ljubivoja Ršumovića, neizbrisive uspomene za Dobricu Erića i Danila Lazovića. Najkreativnija ideja nekog seoskog Doma kulture u Srbiji je likovna kolonija „Na krilima mašte" na Vlasinskom jezeru. Osmislio ju je pre tačno tri decenije. Zasluženo priznanja.

“Ovo mi je mnogo drago moj drugar i brat Dobrica Erić je napisao pesmu “Pesma o Džudži”. A ovo je zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice Srbije. A ovo je Vuk Karadžić? Dobar ti je ovaj Stanoje Glavaš kaže mi jedan”, kaže Ljubiša.

Ljubiša danas uživa u penziji sa unucima. Čovek koji je mogao sve da organizuje, svima da pomogne, svakog da zasmeje za života postao je legenda.