Po čemu je jedinstvena privatna astronomska opservatorija na obroncima Južnog Kučaja

Svetislav Krstić nije bez razloga izabrao Južni Kučaj. To je najmanje naseljena oblast u Srbiji što znači da noću nema svetlosti koja bi ometala jasan pogled na planete i udaljene galaksije. Opservatorija ima pokretni krov i za desetak minuta teleskopi su već upereni ka zvezdanim jatima, maglinama, Jupiteru ili Veneri.

Dr Svetislav Krstić, fizičar i astronom kaže: “Čovek se rodi pa onda shvati da nešto voli, nešto manje i tako, ja sam od malih nogu voleo da posmatram nebo, u vreme kad sam se ja rodio nije bilo toliko gradskog svetla, pa se lepo videlo nebo i iz naseljenih mesta. Nažalost danas iz Novog Sada odakle sam ja jedva da vidite i mesec od gradskog svetla."

Svetislav ima 3 teleskopa od kojih je najmoćniji Šmit Kasagenov reflektor sa sfernim ogledalom od 250 milimetara. Sve je automatizovano, povezane su kamere i na Južnom Kučaju nastaju i izuzetne astro fotografije.

„Meni je mnogo važnije bilo da uživam u tome, da doživim zadovoljstvo gledajući nešto što me privlači, opčinjava, ali sam naravno kroz svoju dugogodišnju praksu uspeo da napravim neke snimke koji su objavljeni na profesionalnim astronomskim portalima u svetu", dodaje dr Svetislav Krstić.

Svetislav je tako jedini u ovom delu Evrope uspeo da fotografiše tranzit Venere preko Sunčevog diska. Zabeležio je i eksploziju supernove.

Vreme je idealno za posmatranje zvezda, nebo potpuno vedro, temperatura četiri stepena ispod nule i uz malo sreće videćemo Jupiter i njegove satelite i galaksiju Andromedu.

„Upravo vidimo Jupitera, evo pogledajte Jupiter ovo je takozvani ekvatorijalni pojas, ovo takozvana crvena ili žuta mrlja, u stvari to je jedno nevreme jedna oluja koja je veća nekoliko puta od zemlje“, pokazuje dr Svetislav Krstić.

Svetislav je ubeđen da nismo sami u kosmosu i ističe da je više puta viđao objekte koje nije umeo da identifikuje. Ponosan je i na ovu fotografiju koju mu je kao četrnaestogodišnjaku, posle pisma NASI, potpisao i poslao Nil Armstrong