Zašto je između dva popisa poljoprivrede svinja manje za 30 odsto, a goveda za petinu

U mačvanskim selima mnogi obori su poslednjih godina prazni, u većini slučajeva zbog nestabilnog tržšita, ali i afričke kuge svinja. Od proizvodnje uglavnom su odustali manji proizvođači.

“Oni kojih je bilo 70 - 80%, to su proizvođači od 3 do 15 krmača, 50 do 250-300 tovljenika, njih najviše nema, oni nisu uspeli u toj tranziciji, nisu povećali proizvodnju, možda neki nisu ni mogli, njih je najviše ubio uvoz prasadi i nelojalna konkurencija sa zapadom”, navodi Mirko Đukić, stočar iz Dublja.

Trend pada broja stoke je višedecenijski. 2012. imali smo nešto više od 3.407.000 hiljada svinja. U oborima je sada oko 2.263.000 hiljade grla, što je oko 1.143.000 manje nego pre 11 godina.

“Ja imam podatak da je od 2000. uništeno milion krmača. Znači, 2000. smo imali milion i dvesta hiljada krmača, sada imamo oko sto i nešto hiljada. Znači, za 24 godine, uništili smo milion krmača. To je strašan podatak što se tiče svinjarsva'', naglašava Mirko Đukić, stočar iz Dublja.

“Pravo merilo i prava informacija je koliko kvantitativnih priplodnih grla imamo, jer samo oni mogu da reproduju novo stado. U slučaju da mi njih nemamo, mi ćemo biti osuđeni na samogojstvo. Što se tiče svinjarstva u AP Vojvodina, imamo konstano povećanje kvantitativnih priplodnih grla tokom godine'' ističe prof dr Ivan Radović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

U odnosu na prethodni popis, praznije su i štale. Goveda je bilo 908.000, sada ih je nešto više od 725.000, odnosno oko 182.000 grla manje.

“Najverovatnije je smanjeno zbog smanjenosti broja grla krava, pošto se ja bavim uzgojem tovnih bikova. Primećujem da su cene teladi dosta otišle, najverovatnije je to jedan od problema koji muči danas i mlađeg i starijeg seljaka'' kaže Čedomir Stojinović iz Drenovca.

Darko Makević, stočar iz Metlića kaže da je do sada držao 43-44 bika, dodaje: “Sada oko 50 komada imam. Hrane imam dovoljno, pogotovo ove zadnje godine rodilo, a nije neka cena, pa sam odlučio da stoku hranim sa tom hranom.

“Polako se okrećemo sa mlečnog govedarstva, ka tovnom, zbog toga što je tovno govedarstvo u ovom slučaju mnogo jednostavnija proizvodnja. Jer, mlečno govedo je ferari u automobliskoj industriji. Tako nekom proizvodnjom naši proizvođači nisu pripremljeni svih ovih godina, iako postoje ne male subvencije svih ovih godina”, kaže prof dr Ivan Radović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

Podaci pokazuju i da se stočarstvom se u Srbiji bavi manji broj poljoprivrednika. Od ukupnog broja gazdinstava 61,7% je onih koji gaje stoku, a na prethodom popisu bilo ih je oko 15 odsto više.