Kako terapija uz pomoć konja pomaže u lečenju i druženju

Razgovorom i timarenjem- u manježu na obodu Rume, počinje svaka terapija. Oprema i bezbednost u sedlu su najvažniji, a druženje sa konjima, deci sa smetnjama u razvoju pravo je uživanje.

"Zagrli je, pokaži joj koliko je voliš. -Kako joj kažeš? -Bila si dobra”, kaže Jovan Đurić iz Rume, a David Trkulja dodaje: "Timarimo non stop te konje. Češljam ih najviše, i najviše volim tu hipoterapiju. Volim kad sam na konju, osećam se onako nekako slobodno.''

Terapije kroz igru, posebno se planiraju za svakog korisnika. Napredak se prati. Koraci su sitni, ali primetni i veoma značajni.

“David dolazi već dve godine na hipoterapiju, jako mu prija što se tiče jačanja mišića, gornjeg dela tela, nogu, ravnoteže vidim da mu prija, a i samo druženje sa životinjama je veoma značajno'', navodi Gorica Trkulja.

“Utiče na njihovo samopouzdanje, samopoštovanje. I sama interekacija, i druženje sa životinjama stvara njima neko novo iskustvo. Istržuju se mirisi, osećaj. I za njih je sve to nešto novo. Interekacija i druženje sa konjima je njima od velikog značaja, i sama terapija koja se obavlja ovde u prirodi je isto tako bitna'', objašnjava Dragana Pilipović iz Ustanova za pružanje usluga socijalne zaštite ''Solidarnost''.

Miran temperamet i poslušnost konja, prijaju osobama sa smetnjama u razvoju. Druže se jednom sedmično, po pola sata. Pored manježa je i hala za zimske treninge.

“Koristimo troje konja, imamo još jednog mladog, koga deca sad za početak maze, češu, upoznavaju se, dižu noge, znači da naprave taj osnovni kontakt sa konjem, i kad vide da on neće ništa, onda se mnogo lakše oslobode na velikom konju'', navodi Jovan Puzić, instruktor jahanja.

Jabuka na kraju svakog druženja, zahvanost je konjima za radost koju im donose. Uz hipoterapiju, u Rumi besplatno organizuju i školu jahanja.