Recept iz bakine škrinje

Kad se stope slatki paradajz iz leskovačke kotline i ljute papričice, pa začine po bakinom receptu – eto leskovačke ljutenice koja budi čula i otvara apetit. Već ulazi u mnoge ostave širom Srbije ravnopravno sa leskovačkim ajvarom.

„Unazad desetak godina dvanaest koliko se ja bavim preradom voća i povrća ona je tražen proizvod ne u tolikoj meri koliko ajvar, ali više u odnosu na lovačku salatu, pindžur i neke druge proizvode od povrća“, kaže Gordana Petrović.

Samo u lebanskoj opštini zasadi se četiri miliona strukova paradajza. Paprika je već zaštitni znak leskovačke kotline. Prepoznatljivost se koristi i štiti. Šansa za veliki broj povrtara. Iz Udruženja „Leskovački ajvar“ poziv da se pridruže i prošire tržište.

„Udruženje ne čine samo proizvođači leskovačkog ajvara i ljutenice nego i uzgajivači paradajza, paprike, ljute paprike i ovom prilikom pozivam ih da se pridruže našem udruženju da postanu naši članovi kako bi sebi i svojim porodicama obezbedili siguran plasman“, naglašava Milan Petković, direktor Udruženja „Leskovački ajvar“.

Proces brendiranja je dug i skup. Gotovo dve godine do zaštite geografskog porekla leskovačke ljutenice, petog leskovačkog brenda. Od prvog 2007. leskovačkog roštilj mesa ceo posao zaštite gura Regionalna privredna komora uz finansijsku podršku grada.

„Ovim zaštitama na dobitku su kao i prošli put i treba da budu na dobitku individualni poljoprivredni proizvođači, individualna gazdinstva, u dobitku je i regija, u dobitku je i sama Srbija da svoje proizvode zaštiti pre nego što neko to drugi uradi“, kaže Goran Jović, direktor RPK za Jablanički i Pčinjski okrug.

Roštilj-meso, ajvar koji ima i međunarodni certifikat, sprža, specijaliteti sa roštilja, ljutenica sa odrednicom leskovački. Do kraja naredne godine rešenje Zavoda za intelektualnu svojinu o registraciji oznake geografskog porekla mogla bi da dobije i leskovačka mućkalica, neizostavna na menijima i prestižnih restorana.