Sećanja nekadašnjih štićenika Doma za izbegličku decu u Drugom svetskom ratu - na izložbi u kraljevačkom muzeju

Milorad i Dragan bili su među više od 3.500 mališana koje je zbrinuo Dom za izbegličku decu. Obojica su, sa braćom, u Matarušku banju pobegli od užasa Nezavisne države hrvatske. Sada su retki živi svedoci vremena kada su vaspitači i medicinski radnici brinuli o siročićima i deci koju roditelji nisu mogli da prehrane. Ali, u ratnim godinama život je bio težak i u Domu.

“Gladni smo bili, pogotovu posle kad su došli sa svih strana”, seća se Milorad Ćebić, nekadašnji štičenik Doma za izbegličku decu u Mataruškoj Banji.

“Da se nađu mrve na stolu, onda tako te mrve smo skupljali i sve mrve sa stola pojeli”, navodi Dragan Žigić, nekadašnji štičenik Doma za izbegličku decu u Mataruškoj Banji.

“Okolnosti rata, okupacije, opšte siromaštvo uticali su na to da ipak taj odziv stanovništva nije bio dovoljan da se prihvati tako ogroman broj dece koja su pristizala”, ističe dr Ljubinka Škodrić, autorka izložbe.

Dolazila su neuhranjena i bolesna. Oskudevalo se i u odeći i obući, a Nemci su ih više puta isterivali iz domova u kojima su bili smešteni. Ipak, najveća borba vodila se sa zaraznim bolestima od kojih je preminulo 56 mališana.

“Ali je preko 3.400 preživelo. I to je bio motiv da se prikaže kako kada su u pitanju te socijalna i društvena pitanja i briga o nemoćnima, nisu postojali ti antagonizmi koji su inače bili između vojski, svi su bili ujedinjeni u brizi o deci”, objašnjava Mirjana Savić, autorka izložbe.

Izložba je i svedočanstvo o istoriji Manastira Studenica koji je, nakon što je jedva izbegao odmazdu bugarskih okupratora, izbegličku decu primio na opravak. To je i ustaničke vojske obavezalo da ne vode borbe u tom kraju.

“Njihovim dolaskom zavladao je mir i osećamo neki blagoslov, zbog toga što su oni tu bili, a i mi boravimo u tim prostorima u kojima su oni boravili”, rekao je arhimandrit Tihon, iguman Manastira Studenica.

Naučiti mlade o zavičajnoj istoriji - jedan je od motiva koji su vodili autorke izložbe.

„Bilo mi je žao kad sam videla kroz šta su deca prolazila u Drugom svetskom ratu”.

“Kako je bilo siromašno i koliko su malo hrane imali”.

“Malo im je trebalo za sreću i treba da budemo zahvalni za sve što imamo danas”, navode učenici OŠ "IV kraljevački bataljon".

Izložba, u okviru koje je nastala i monografija, u Kraljevačkom muzeju je otvorena do 20. novembra. Sledeći će moći da je vide Čačani, u Međuopštinskom istorijskom arhivu.