Kraljevačka privreda – od aviona do kablova

Fabrika aviona. Topionica izgrađena pre one u Trepči. Jedan od najvećih mlinova na Balkanu. Sve je to Kraljevo imalo u Kraljevini Jugoslaviji i sve je do 1945. porušeno do temelja.

Ostala je samo Fabrika vagona. Osnovana 1936. a zlatno doba doživela je sredinom sedamdesetih kada je zapošljavala oko pet hiljada radnika, a vagoni proizvedeni u prve četiri decenije poređani jedan za drugim zauzeli bi prugu od Beograda do Zagreba.

U socijalističkoj Jugoslaviji Magnohrom je bio kraljevački privredni lider. Zapošljavao je oko sedam i po hiljada radnika, od nekvalifikovanih do naučnika. TA peći i bojleri bili su simboli privrede grada na Ibru.

U Kraljevu je počela i proizvodnja novog izolacionog materijala Izomaks 90, koji je bio delo stručnjaka istraživača Magnohromovog instituta za vatrostalne materijale. Ni u čemu ne zaostaju za uvoznim, a cena mu je dvostruko manja.

„To da se zaposliš u Magnohromu, u to vreme, bilo je premija”, objašnjava Stepo Lazović, nekadašnji radnik Magnohroma. „Ja sam bio radnik, radio sam na presama, radio sam posle u kontroli. Moja supruga nije radila, ja sam pravio kuću i od te plate školovao decu.” 

Magnohrom je izvozio širom sveta, a u svetu je bio poznat i Jasenov nameštaj, rad kablarovih majstora.

Kraljevo je bilo i jedan od najvećih trgovačkih centara bivše Jugoslavije. Ali do kraja devedestih, sve je postalo samo lepo sećanje.

„Sedamnaest meseci nismo primili plate. Ako je trebalo da preživiš, ako ima neki majstor da ide, da mu mešaš malter, ni to nisi mogao da nađeš”, seća se Stepo Lazović.

Tako je bilo godinama u Kraljevu, a privatna preduzeća dugo nisu uspela da smanje ogromnu nezaposlenost. Danas je, kažu u Privrednoj komori, situacija drugačija.

„Porasla su preduzeća koja su bila mala porodična preduzeća. Već imamo četiri preduzeća koja su ušla u krug velikih preduzeća. Imamo oko trideset preduzeća koja su ušla u srednja preduzeća. I to je u stvari kostur koji će nositi razvoj grada Kraljeva”, objašnjava Zvonko Tufegdžić, direktor Regionalne privredne komore Moravičkog i Raškog okruga.

Sa dolaskom investicija iz Nemačke i Turske potražnja za radnicima je porasla. Istina, uglavnom za onima koji rade u prizvodnji, trgovini, ugostiteljstvu.

„Trenutno je na evidencji 5.813 nezaposlenih, što je drastično manje posmatrajući ranije periode gde smo imali u proseku deset-dvanaest pa čak i petnaest hiljada nezaposlenih. Najveći broj, preko 40 posto, predstavljaju lica starija od pedeset godina”, kaže Srbislav Antonijević iz Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala Kraljevo.

Ali nisu samo pozitivni trendovi ogledalo kraljevačke privrede. Od 2011. do 2022. grad je izgubio oko 14.000 stanovnika. Od onih koji odu u veće centre da studiraju i rade, gotovo niko se ne vraća u rodni grad.

Na fakultetu koji osnovan zbog potreba kraljevačke privrede prate demografske trendove i na jedan posebno upozoravaju: u Kraljevu je 2020. rođeno oko 400 beba manje nego 30 godina ranije.

„To je blizu 16 odeljenja prvog razreda, što je zaista poražavajući podatak”, objašnjava prof. Milan Bižić, sa Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu.

Imaju predlog kako da više mladih ostane u rodnom gradu.

„U vidu dovođenja, osnivanja novih kompanija koje bi se bavile višim stepenom tehnološkog razvoja, znači proizvodima koji iziskuju veći nivo znanja”, kaže profestor Božić.

U lokalnoj samoupravi odgovaraju, prvo su morali da reše decneijski gorući problem – veliku nezaposlenost. Sada, kažu, mogu da se posvete pronalaženju firmi koje će više zapošljavati visokoobrazovane i ponuditi veće plate, bilo tako što će subvecionisati domaće kompanije bilo privlačenjem stranog kapitala.

„U Kraljevu će jedna domaća, kraljevačka firma uskoro započeti zapošljavanje visokoobrazovanih ljudi. Radi se o visokoj tehnologiji i njima će biti potreban veliki broj tehničara, ali i inženjera”, kaže Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva u tehničkom mandatu.

Razvoju Kraljeva trebalo bi da doprinese završetak Moravskog koridora i osposobljavanje Aerodroma Morava za kargo saobraćaj. Uz nadu da je grad koji je još 1929. proizvodio Brege 19 naučio lekciju iz više puta ponovljenih grešaka.